Gledamo zvezde i sanjarimo…
Snovima o davno izgubljenim,prohujalim vremenima
O zaljubljenim princezama
O njihovim lepim vitezovima
O ljubavi.
Blaga je svezina ovog tihog predvecerja
Tisina nas odnosi daleko
Daleko od prljavog sveta
Sada
Kao da smo sami na planeti
Ti i ja
I breza iznad nasih glava.
Dunav tiho struji…
Odnosi sa sobom nasa saputanja.
Da li bi iko znao
Koliko je vode proteklo
I koliko se tudjih sapata
Spustilo niz ovu tamnu povrsinu
Dok se nisam sreli ti i ja…
Koliko se sudbina spojilo
Od postanka sveta
Pa sve do danas
Samo da bih ja,konacno,sreo tebe
Samo da bi ti,konacno, imala mene…
I mozda je sve ovo sala
Mozda smo samo utvare
Poslate da smire dve uznemirene duse
Kao slika oaze
Na kraju duge i uzarene pustinje
Ozednelom putniku vecnosti
Ako je tako-neka je
Nestaces u oblaku magle
A ja cu ostati
Ostacu sam u tami
I dugo cu,dugo gledati u nebo
Trazeci tvoje lice
Negde izmedju treperavih zvezda…