Kap po kap

Ono sto drzi dve duse zajedno,retko kada je samo ljubav.
Da bi dvoje opstali zajedno veoma vazan segment je POSTOVANJE.

Ni svi pokloni,svo ono polumrtvo cvece,lepe reci,poljupci…svi znaci paznje,tako popularni uoci osmomartovskih praznika,ne mogu znaciti kao sitni znaci postovanja.

Kada radite nesto sto vam ne prilici i kada znate da vam neko koga volite to ne odobrava,kada znate da to nekome smeta,najveci znak paznje moze biti da to jednostavno ne radite.
Juce mi je moja Zvoncica odrzala lekciju iz lepog ponasanja…
Nije da sam uradio ista strasno,cak nisam uradio nista strasno.
Ali znam da je njoj smetalo.
I ne mogu da opisem taj osecaj mog ushicenja,sto osetim da je nekom stalo.
Sto je NJOJ stalo da to vise ne radim.
I koliko mi je drago zbog tog osecaja krivice pred njom,kao najbolja potvrda da imam nekog do cijeg misljenja mi je neizmerno stalo.
Mnogi bi se mozda mrstili,ali mene raduje sto imam nekoga da mi kaze:”ne radi to vise,ne prilici ti”
I nije to nista strasno,da neko ne pomisli da sam iznenada postao previse porocan.
Popio sam previse sa drugarima,sto i ne radim cesto,a to je nesto sto njoj smeta.
Ne voli da me vidi takvog,ne voli da me slusa…a ja bih se postideo kada bi me ona ponovo videla pripitog.
I nije to bilo nista strasno.
Ali meni jako bitno,sto postoji neko koga postujem,toliko da ne zelim da je razocaram.

Zato,nikada ne zaboravite da je postovanje i osecaj za zelje i potrebe onih koje volimo,jednako vazno koliko i ljubav sama.
Sta vise,da je ljubav upravo to…
Zato,pomislite dobro,postoji li nesto sto mozete ucini za svoju ljubav,nesto sto ce pokazati postovanje.
Jer je uzajmno postovanje cement koji vezuje dvoje i daje im sansu da izgrade vecite dvorce Ljubavi

Mislio sam bice lako

Seo
Stavio prazan list hartije ispred sebe
Olovku
Pozeleo da napisem pesmu
Tebi
O tebi
I mislio
Bice to lako…

Pisati o tvom osmehu
Pogledu
Pisati o toplim ocima
I laganom drhtaju
Dlan u dlanu…

Mislio sam bice lako
Ispuniti hartiju
Red po red
Ispricati pricu o susretima
Pesmu o ceznji,zanosu,slatkom iscekivanju…

Mislio sam bice lako
Mislio
Pisao
Ali…

Uopste nije bilo lako!

I cak i kad bih znao zasto je bas tako
Nikada sebi ne bih uskratio taj nemir
Onaj sto ne moze da oseti svako
Kada treba ispuniti beli papir
Nizovima reci,rekama slova
Ali tako nezno i tiho
Da dirne
Bas kao sto te dira pesma ova!

Imam 90 kilograma cistih misica
Snaznih i bodrih
I visok sam do neba
Taman koliko treba
Da mogu dodirivati zvezde.
Plave oci koje proziru i najvecu pomrcinu duse,
osmeh koji pleni,
najneznije dlanove na svetu
koji umeju da osete i da lece
od svega sto u zivotu ume da pece.

Poklanjam pregrst carobnih reci
koje umeju da snaze,nasmese i raduju
Svako od mene ode srecniji nego sto dodje
Jer znam Tajne koje umeju da obraduju.
Umem da napravim od svakog trenutka lepotu letnjih noci
Mirisne prolecne veceri kada god pozelim
I jos hiljadu drugih magicnih moci…

I opet
Sve je to samo deo
Jer bez tebe
Jos samo bez tebe
Ja nisam potpun i ceo

Postoji nekoliko prostih zivotnih istina… za nekoga to su sasvim prirodne stvari,nekome je to strasna i surova istina.
Jedna od cinjenica zivota je da niko ne moze izbeci posledice svojih postupaka.
Sve sto smo ikada uradili,sebi ili drugima…svaka psovka,losa rec,nerazumevanje,kukavucluk,sebicnost…sve se to izravna na nekoj velikoj i nepogresivoj vagi Zivota.
Davno sam to shvatio.
Oduvek sam se trudio da kroz zivot idem tako da nikoga ne povredim,ni najmanje,cak ni sa pogresnom reci.
Jer i rec ume da boli…
Naravno,nemoguce je tako proci kroz zivot,ali trudio sam se…
Secam se i nekoliko neprospavanih noci kada je Ona bila ta kojoj sam rekao nesto pregrubo,moje kajanje i tuga sto sam je povredio…a nisam znao ni da li je konstatovala moje reci,ipak mene su bolele.
Cudnim hirovima sudbine,dogodilo se da znacimo jedno drugome mnogo,u godinama koje su kasnije dosle.
Jedan polurazgovor u tami diskoteke,godinama je vrteo kovitlace u nasim zivotima.
Svega nekoliko recenica...
Sada je ona jako povredjena i bolna…a tu leka nema.
Cini se da je neko drugi povredio za sve ono sto je bolelo mene…a ne zelim da mislim da je tako.
Jer nikada,ni u jednom trenutku,nisam pomislio da je zasluzila svu ovu muku kojom je zivot kaznjava.
Ali,dok se veliki tocak Zivota okrece jos jedan krug,ja razmisljam kako je to jednostavno:
NIKO NE MOZE IZBECI POSLEDICE SVOJIH POSTUPAKA

Stojim ovde,kao i uvek,u svojoj samoci,jer samoca je u meni ma koliko njih bilo oko mene….stojim i razmisljam da li sam ikada ucinio nesto cega bih se postideo.
Veliki je zivot…to ne mogu znati,nikada ne znamo kakav odjek nase reci i postupci imaju u dusama onih kojima su upuceni.
Ali se molim Bogu da ona vise nikada ne pogresi.Jer njena bol,boli i mene.
Samo da joj nisam rekao nekoliko reci u bucnoj diskoteci te noci…I tih nekoliko reci bilo je dovoljno da nam se sudbine ispreplecu.
Mozda sam je naucio da voli…ali sam pogresio sto je nisam naucio i da bude srecna.
I sto je nisam naucio da pazljivo meri reci,da pazi na njihovu snagu.

I isteracu ovo do kraja.
Naucicu je da se ponovo smeje
Jer to je najlepsi osmeh srece koji sam video.
Nauci cu je da postuje i voli svet oko sebe
Da pazljivo meri reci
I da vise nikoga nikada ne povredi
Jer tako
Povredjuje samo sebe.
Naucicu je da je zivot ljubav
Igra bez granica
Svakoga dana nova stranica
Naucicu je da me cuva i da shvati
Da me ima…
Da je samo ljubav prati
Po svim svemirima…

Pitaju me…
Zasto sam takav kakav sam
Dokle mislim tako
I sta cu sa sobom…
Pitaju me
Da li sam normalan
Ili sam lud rodjen
Kad cu da se probudim
I zagrizem zivot u debelo meso…
A sta ja mogu da kazem?
Blesav sam jer mi je to lako
Kazem:”bas me briga”
Jer je to stvarno tako.
I briga me za rat
I za mir me briga
Briga me za novac i uspeh
Za tugu i brigu me bas briga
Za vase izmisljene ciljeve
Nezajazljive potrebe
Ne interesuje me Vas zivot
Jer on interesuje vas
I ja vam za to ne trebam…
Samo jedno me zanima
Samo jedno zelim
Hocu da budem srecan
I da budu srecni svi oko mene
I sta se vas tice
Kako cu ja to da postignem

Eto zato sam lud
I jos dugo mislim tako.

Dodir tvojih usana
Mekih i neznih kao paperjasti oblaci
Mala vrata raja…

I svi baloni
Mashne
Ukrasni papiri…
Hiljade iznenadjenja
I lepih zelja
Koje zele svi oni koji vole
Iskreno i duboko
Kako se jedino moze voleti…

Sve,sve…
Ali
Dodir tvojih usana.

Jedini je poklon koji nikada necu izgubiti
Dok disem.

Poljubac Slobode
Cekao je citav zivot da se prospe po tvojim usnama
Nezno i strasno
Zudno i zedno
Onako kako je jedino moguce
Da dvoje postanu jedno!

I ti mali dodiri
Ta slasna i radosna davanja…
Jer poljubac je jedino
Sto se prima i daje
U istom trenu
Jedini nacin
Pravi nacin
Da covek oseti zenu

Usne umeju da lazu
Onda kada je govor izvor nesporazumevanja
Ali usne kada se spoje!
Onda je istina sve sto kazu…

I istina je!
Vrisnuo bih glasno!

Neka obidje planetu…
Neka svima bude jasno:
Poljubac JESTE susret najlepsi na svetu

Juce me je probudio bol.
Sa prvim korakom koji sam napravio,pao sam kao pokosen.Uvijao sam se u najstrasnijim bolovima koje sam ikada osetio,sasvim sam i bespomocan,na hladnom podu.
Isekao me je strahovit bol u ledjima,onaj koji ucini da klecnemo u kolenima i ostanemo potpuno nepokretni…telefon je bio svega dva metra od mene,ali ja nisam bio sposoban ni za najjednostavniji pokret…apsolutna nemoc.
Srecom,posle desetak minuta,uspeo sam da se dovucem do kreveta i zovem prijatelja.
Nekoliko minuta kasnije,popio sam lek protiv bolova i uspeo da preguram jucerasnji dan.
Srecom,iako potpuno sam u trenucima najveceg fizickog bola koji sam osetio,vec dva dana telefon zvoni,sa pitanjima svih prijatelja,da li mi je bolje.
Samoca je strasna stvar,ne samo u trenucima bespomocnosti,samoca je najteza kada nema onog jednostavnog pitanja “kako si,jeli bolje?”
Hvala Bogu na svim dobrim i dragim ljudima koji brinu za mene…

Juce sam imao samo obican napad jakog bola izazvanog lumbagom,od toga se ne u mire,sa tim se umire…danas mi je vec mnogo bolje.
Ali i ono juce,bilo mi je dovoljno,da se podsetim koje je blago biti zdrav i bez osecaja bola…stanje koje je,inace,redovno,ali na koje se naviknemo,kao da unapred imamo pravo na srecu i zdravlje.
A ni to nam niko nije obecao…
Kada zaboli,sve drugo pada u drugi plan,postane nebitno…osim jedne sitnice.
Cuo sam njen glas juce,njeno “brinem za tebe”
I eto melema koji leci i vraca nadu.
I tako,ona brine za mene,ja brinem za nju…bolelo je…mnogo je bolelo.
Ali i bol je laksa kada se podeli na dvoje.
Bol osvescuje.
Ucini da shvatimo koliko smo srecni kada nas nista ne boli.
Natera da shvatimo da je i to dovoljno za srecu.
Nista vise od toga.
Bol nas podseti da cenimo sve one koje boli,kada i nas boli.
Da nismo sami,da neko brine.
Danas sam vec mnogo bolje…danas mi Ona nedostaje jos i vise.
Da je poljubim…da prodje.

“…ipak ustajem srecan
Gotovo svakog dana mog zivota
I davim na suncevoj svetlosti
Najlepse snove mojih noci”

Prever

…napisao davno.
I ne znam zasto,tek,ovi stihovi mi se davno urezali u memoriju i cesto ih sebi ponavljam.

Probudio me je jedan nestvarno blistav dan,kao najava onih lepih dana kojima ce nas prolece castiti,kada najzad poseti i nase zivote.
Ustao sam iz kreveta sa osmehom
Ispruzio ruke visoko ka nebu
I napravio prvi danasnji korak
Pustio hladnu,bistru vodu preko lica…
Pustio nekoliko poruka preko zica…
Pokusao da nasmejem Nju
Ali je boli
A ja se ne razumem u te zenske stvari,tu ja nista necu moci
Nisu bas svemoguce moje carobne moci
I ponekad je sva mudrost znati kada stati
Kada nestati,a kada doci i ostati

Bice ovo jedan radostan dan
Mora biti
Zamisli!
Citava se planeta okrece
razgone se oblaci
Prave prvi koraci…
Da nam dodje prolece.

Pa,ko ce onda
Biti tako lud da danas brine
Zbog svega o cemu ne vredi ni razmisljati?!
Sutrasnji dan neka brine sam za sebe.
Ovaj se lepi dan nikada nece vratiti
Onima
Koji su danas imali pametnija posla
I nisu imali vremena
Da,vremena.
Kao da je vreme nesto sto se ima…
Dakle
Onima
Sto nisu imali vremena
Da se mirno i tiho
Naslone na stablo nekog drveta
Udahnu ovaj vazduh novog dana
I dopuste Suncu da ih miluje.

Igrajte na srecu!
Doduse…u svakoj zemlji postoje na stotine igara na srecu.
Da ne spominjemo sada LOTO,BINGO,popularni GREB-GREB…
Sve one sitne tombole,isecanja kupona iz novina i raznih proizvoda,pa kladionice,aparati,ruleti…poker.
Igrajte!Ali pomislite,na trenutak,znate li nekoga da je dobio?
Jeli bio srecan zbog toga i nakon toga…sta je ucinio sa novcem?
Moja iskustva govore da ne poznajem NIKOGA ko je na bilo kojoj lutriji dobio veliki novac,kladionicari redovno gube ulozeno,a ako i dobiju,novac vrlo brzo krene istim putem nazad u kladionicu…
Ali nije ovo prica o novcu…najmanje o njemu.
Cak se molim Bogu da nikada ne dobijem veliki novac,bicu srecan ako mogu zaradim sve sto mi je potrebno.
Ovo je prica o tome da svako treba da igra na srecu.
Igrajte,plesite…ljubite,drzite u zagrljaju svoju Srecu…ako je pored vas,ucinite to odmah!
Ako nije izadjite napolje i pocnite da trazite svoju Srecu,pozelite to celim svojim bicem.
Jer ljubav je jedina sreca,najvece blago i najsnaznija tvrdjava.
Nijedan zivot nije nesrecniji od onog koji nije okupan ljubavlju.
Jer,kada ste zdravi,samo vas jos ljubav moze uciniti istinski srecnim.
Novac se uvek moze zaraditi,jedino se ljubav zasluzuje,ona je dar sa neba.
Onaj koji nije sposoban da voli i da bude voljen…nikada nece osetiti lepotu zivota,srecu trenutka…a zivot je kratak i nema popravnog.
I verujte da se lepe stvari dogadaju.

Igrajte na srecu.
Dobitak vam ja garantujem!