Tuzne su i tihe jesenje noci...Ali ima u njima mnogo lepote.
Posle buke i boja leta,doslo je vreme za tisinu i usamljenost.
Doslo je vreme za misli.
Mirisu peceni kesteni,zaljubljeni parovi greju dlanove u istom dzepu,a Jesen poziva one vestije i hrabrije da pronadju sve lepote koje krije pod svojim kaputom.
Oni drugi,i dalje ce ceznjivo gledati put leta,jos uvek u neverici da onome sto je proslo,povratka nema.
A jesen,tu pred nama,prosipa sve ono najbolje sto ima.
Otezali su slatki grozdovi na cokotima,tamo na obroncima Fruske Gore,uskoro ce se iz njih cediti nektar koji obecava mnogo dobrog vina.
Vina uz koje ce se ljudi druziti,pevati i plakati.
Vina kojim ce dopracati drage goste,nazdravljati rodjenja i krstenja,slaviti zivot...
Neko ce poljubiti svoju ljubav,setajuci se zemunskim kejom,krisom uzeti list sa klupe i kasnije ga presovati u nekom privremenom herbarijumu...bice to najlepsi suvenir,veciti svedok ljubavi i tog divnog popodneva.
Jesen je doba kada se ubiru plodovi,sabiraju utisci.
Jesen je doba kada se prave uspomene.
Volim jesen...svaku do sada.
A ovu najvise.
Ovo je prva jesen jednom malom decaku.
Koji prve korake pravi jureci pozutele listove pored Dunava.
11/10/2011, 19:17
Jako, jako lepo!
11/10/2011, 19:21
Seo,hvala sto si seo
Pozdrav!
11/10/2011, 20:39
Lepa jesena u tvojoj prici, i romanticna... A tvoj vucic neka naredne decenije provodi pored Dunava, setajuci, na smenu, sa mamom i tatom, pa sa drugarima, pa sa devojcicama, pa sa devojkama, pa ti sa njegovim vucicima... :)
11/10/2011, 20:48
:))
Neće je se svesno sećati, ali ostaće utkana negde u dubini njegove duše, sigurna sam !
11/10/2011, 23:57
Ne moraju jeseni da budu tužne, ako nosimo sunce u duši, ako stvaramo uspomene koje ćemo čuvati celog života. Još pamtim lišće sa zemunskog keja, kuvano vino iz "Venecije", klupicu na kojoj smo zagrljeni gledali Dunav...
Želim tvom vučiću srećan prvi rođendan i još mnogo jeseni pored Dunava. Pozdrav!
12/10/2011, 16:43
Jesen sama po sebi daje neki rezime.
Dečak koji trči pored Dunava pet para ne daje za tugu, raduje se lišću što pada, hvata ga ručicama. Kako li će tek da se smeje trčeći za pahuljama...
Njegov tata, vuk matorac, ima da se oznoji dok ga stigne:))
12/10/2011, 20:43
Pozdrav, Stepski! Uči malog da voli sva godišnja doba, da u svemu pronalazi nešto lepo. Umeš ti to :)
12/10/2011, 22:17
hajde hajde, pa da bude jos vucica malenih oko tebe, da svi trce kejom :) Uh sto volim Zemun..provedoh tamo vise od pola svog zivota..Kej..Gardos..Dunav..
23/10/2011, 15:24
Čestitam ti u mnogim pravcima! Voleo bih da je više takvih kao ti.
U Z D R A V LJ E !
24/10/2011, 18:04
kostabednik...hvala puno.
Citam te redovno,drago mi je da si se vratio na Blog.
Pozdrav!
25/10/2011, 12:15
...toplo...jako, jako lepo..