[ Danijela
]
05 Jun, 2008 18:40
Sanjao sam nocas
usne tvoje
ljubim te u mraku
poljupcima brojim zvezde.
Sanjao sam nocas
oci tvoje
gledamo se u mraku
u ocima tvojim mesec je.
Sanjao sam nocas da te volim...
A probudio sam se sam.
05/06/2008, 18:52
Lepog li sna...
Želim ti da sledeći put, kad budeš sanjao sličan san, ne budeš sam!
05/06/2008, 19:02
nemoj se više buditi sam. pesma je suviše lepa da ima ovakav kraj.
Prijatno!
05/06/2008, 19:04
Dragi nepoznati putniče među zemaljskim danima.. Tuga tvoja poznata je kroz vekove, i uglavnom služi na radost duši koja se uzdiže, no nemamo još spoznajni nivo da bi mogli prepoznati tanane otkucaje vasione, koja sa nama zajedno muziku umilnu emituje. Ljubav prava i jedina velika je i neopisiva, kao i nagrada strpljenju našem. Ogoli dušu svoju, neko je uvijen u ljušturu prolaznosti i nikakvi zvuci ničijeg srca ne mogu dopreti do njega. Potrebno je i mi i on, ili ona, da se menja, da se prilagodi titrajima duše, jer ljubav ima samo jedno lice - lice večnosti. Ti NISI stvoren za tugovanja među sivilom prolaznosti, stresi sa sebe tu prašinu koju poznaješ, ona koju ne poznaješ sama će otpasti. Pokidaj veze i raskidaj šeme, neka pplane ljubav a sreću ONA neka ponese, u obliku sećanja. Daleko negde u nekim ravnima, kada sve ovo ne bude važno i kada ništavno bude, bude svitac među ljudima, oprosti i povedi rat protiv sebe, protiv svojih zabluda, rasplamsaj ono svetlo u sebi i vbidećš čuda divnih, oko tebe svet će se otvoriti predivan, gde sve govori i treperi jezikom ljubavi. i videćeš da će i ona jednom, u nekom sasvim nebitnom vremenskom kontinuumu, zakoračiti putem tvojim. Jer šta je to što vuče te njoj? Samo lepota fizička? Ili neka sitna razmišljanja njena? Pa ko bi uzeo šaku suncokreta na početku njive beskrajne koja se nežno ljuljuška i u posetu te mami? Ko ne bi zavoleo svaku milu glavicu suncem okićenu? Skini kugle, vezove, oklope preteške od tuga, neprospavanih noći, lutanja. Budi drugačiji, na način što ćeš biti ono što jesi, ne stidi se toga u društvu onih koji ne vide, onih koji ne žele da vide, a u suštini se samo PLAŠE! Negde te polovina tvoja traži i iste tugovanke piše! Ne postoji kraj, ne postoji zaborav, postoji samo prašina koja se gomila na naše poglede i ne dozvoljava da gledamo u širine vaskolikih dimenzija! Svu sreću ovog sveta ti želim! I čovek bez para, bez zemaljskih blaga, koji pod suncokretom sedi, sa oblacima priča i svakom osmehe poklanja, najsrećniji može biti! S poštovanjem,
05/06/2008, 19:10
Brate, pišeš do jaja, znam da nije neki komentar za poeziju, ali, sve ti je jednostavno, jasno, bez viškova, osećajno, bez foliranja. Fokusiran si na jednu misao, imaš jedan "emocionalni poento", kako bi to teoretičari rekli. To je bre poezija!
05/06/2008, 19:11
BAladasevicu...nestvaran si.
Ili jednako stvaran kao i ja.I tako potreban.
Nisam tuzan.
Ovo su samo odjeci moje duse,i ljubavi koja je nije nestala,jer ona ne moze nestati.
Ne bojim se da budem sam.
Bojim se da ne pogresim.
Da ne stvorim iluziju ljubavi umesto same ljubavi...
Nije mi dovoljno da budem voljen.
Hocu i da volim.
Nije dosta da volim.
Hocu i da budem voljen.
I ljubav lako stvorim,svuda kuda prodjem.
Vreme je da zastanem.
A bojim se da ne pogresim.
05/06/2008, 19:16
Tekstopisac-zahvaljujem ti jednako iskreno,kao sto je iskren i tvoj komentar.
KAo i svi ovde,mnogo sam citao...i smucila su mi se teoretisanja,sheme,fraze i "dubina" u raznim "poezijama"
Ljudi zato i ne vole da citaju,jer je malo toga upuceno obicnom citaocu.
Volim da procitam nesto jednostavno i snazno.
Zato me i mrzi da pisem "duboko"i siroko.
NAjveca je sreca za mene,kada uspem u pola minuta citanja da ganem nekoga,istim onim osecanjem koje je i mene ganulo...
Hvala ti na paznji,jos jednom.
05/06/2008, 20:28
Momci, kako ste se poetski raspevali! Svaki komentar poseban divan post, i tvoj stepskivuče, i Baladaševićev. Raspametiste me večeras!! Lepo je boraviti u vašem društvu, osećam se počastvovanom!
05/06/2008, 20:33
Ja se plašim tudjine... Samoća je bolnija u tudjini...
Želim ti da ne budeš sam. A stihovi su zaista jednostavni a savršeni.
05/06/2008, 20:34
Kada cujem da muskarci divane ovako, puni neznih i romanticnih nota, postidim se sto sam zensko, a zenama se pripisuje ranjivost i razumevanje ljubavi. Hvala vam Baladasevicu i Stepski sto mi pokazujete da postoji ono u sta sam odavno izgubila veru!
05/06/2008, 20:45
Sanjarenja-zadovoljstvo je nase,pa sve je to zbog vas,nasih najdrazih...
@pisemti-imam tu srecu da nikada nisam zaista sam,suvise je onih koji me mnogo vole,hvala Bogu na tome.
A voleo bih da nikada ne ides u tudjinu.
OStani u zemlji koja nam je podarila zivot.
Nikda nije dobro cupati cvet iz svog korena.
05/06/2008, 20:47
Pinokio,nemoj se stideti...ima onih koji trebaju da se stide.
Hvala tebi sto umes da osecas...zbog takvih kao ti,jos postoji nada kod nas ovakvih.
05/06/2008, 21:08
Nije dovoljno da nada samo postoji. Mozda sam tako setna ovih dana negde duboko u sebi, ali mislim da cemo se utopiti u ovo vestacko bljestavilo i prosecnost. Mozda cu sutra misliti drugacije i imati vise vere u sveopstu ljubav. Ne znam.
Tebi hvala na lepim recima. Znace!
05/06/2008, 21:11
Suttra je uvek lepse!
To nam je najveca nada...
Ti me bodris vec danima.
Hvala tebi
05/06/2008, 21:40
Uvek kad pročitam neku tvoju pesmu zapitam se šta ti u stvari radiš u životu i ima li to ikakve veze s poezijom, pisanjem uopšte, kreativnošću. Bilo bi mi žao da nema ....
Salute :)))
05/06/2008, 21:46
apsolutno nema
ili...
sve sto dotaknem pretvara se u poeziju ;-)
05/06/2008, 22:11
A i skroman si :))) C, c, c...
05/06/2008, 22:13
Skromnost je vrlina hulja,rece neki veliki covek....
JOs uvek pocrvenim kada me hvale,ali bezobrazno je da se snebivam ;-)
05/06/2008, 22:35
Lako je reći nemoj otići, lako je poželeti ostati... ali je sve najlakše kada nisi sam.
Ne bih ja odlazio. Moram je mala reč.
05/06/2008, 22:45
Sve nas zivot nosi kao listo ve na vetru...ali u pravu je nas baladasevic.
Zivot je mnogo jednostavniji nego sto se nama cini...