Citam...citam vec dugo.
Prolazim pored nekih pesama potpuno neosetljiv i i nedodirnut.
A onda,privucen nekim osecanjima,davno zaboravljeni i nevazni stihovi,steknu svoju punu snagu,miris i boju.
I kao da smo svi sa istog izvora krenuli,naizgled potpuno posebni,a ponekad tako isti. Sve su ljubavi iste,sve tuge...sve je vec neko odbolovao,odvoleo i opevao.
Sve je vec neko napisao.
I negde ceka da osetimo,kao nesto nase,samo nase.
Tako je mene "probudila" i dirnula davno zapisana pesma,ne znam tacno cija,u interpretaciji neprevazidjenog Radeta Serbedjije.
Ko nije slusao njegove recitale,neka odmah pocne...ili neka saceka neki svoj trenutak.
Rade Serbedzija - Zaboravi
Ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.
Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali, uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pjesnika koji nas je tamo nosio...
Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
I kako se nikada, nikada, necemo rastati.
Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo gledali, Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.
Ulicu divljih kestenova s pocetka Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koga bi znala reci: "Nikada necu zaboraviti".
Molim te zaboravi...
I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti to zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine,
Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali..., imali... Zato... Zaboravi.
Cemu sjecanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeca.
Nasmijesi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana i zaboravi.
Kasno je vec dragana, hocu da kazem, zreli smo ljudi,
To jest, nismo vise djeca
I znam da nije lako,
I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj,
Molim te,....pokusaj...zaboravi!
I ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi... i zaboravi.
Rade...ote mi rec iz usta.
Sve su pesme vec napisane.
20/05/2008, 12:41
Dodao bih, ako ti ne smeta i sledeće:
Svi su životi odživljeni, mi smo samo bore na licu istorije.
20/05/2008, 12:43
Znaš ti jesi u pravu da su mnoge slične pesme napisane od mnogih pesnika. Ali moraš da priznaš da je ipak svaka pesma različita , ma koliko ličila jedna na drugu.
Razlika je u tome što svaka pesma ima svoju dušu i svoje emocije koje se u nju unose.
20/05/2008, 12:46
rasuta širom sveta ljubav na
krilima pesnika spusti u svako srce lepu reč. pa nije važno ko ju je napisao. važno je da je osetimo.
Prijatno!
20/05/2008, 12:49
Ja nisam govorio o pesmama, o njima si ti govorio, ja sam govorio o životima. A oni su kao i pesme i isti i drugačiji, samo se ponavljaju do u beskraj, a opet svaki život je neponovljiv.
20/05/2008, 13:15
Imala sam nekad na kaseti Serbedziju i slusala njegove recitale puuuuno, a sve su to bile najlepse pesme.....zimus je gostovao u Nisu!
,,...sretni me, kao da me sreces prvi put..." Divno!
20/05/2008, 13:24
Svaka je pesma razlicita onoliko koliko je mi razlicito dozivljavamo...
I sve su tuge iste,sve radosti,ljubavi...
Samo se lica menjaju,pisao sam o tome vise puta.
I mene je ova pesma dirnula,kao da je za mene pisana,kao ja da sam je pisao.
KAda bih umeo tako dobro.
Isto i razlicito.
Svi smo mi isti i sve su pesme nase.
ALi samo onda kada prodju kroz nas,kao kroz pesnikovu dusu
20/05/2008, 15:39
Divno! Pesma koju bi mnogi od nas mogli da prisvoje kao deo sebe. Sve su ljubavi voljene, svi su životi življeni, samo mi dodajemo trunku originalnosti u svoje ljubavi i svoje živote, onako kako samo mi umemo, gledajući svet kroz unikatne naočari koje nestaju kad i mi nestanemo.
20/05/2008, 15:50
Oh, sanjarenja draga, pa zar i ti grešiš kao hiljade pokolenja do sada... Prava ljubav i ljubav ne nestaje, kao što ni mi ne nestajemo... Kao što se sada zasmejati možeš, tako ćeš jednog dana u nekom kutku vasione stidljivo priznati da sam bio u pravu. Neka ti ova kišna svežina izmami osmeh radosti i lepote življenja, jer samo srce koje voli odistinski, odgovore i puteve Gospodnje spaziti može. A svaka je ljubav posebna, i svako od nas zna da voli kako "treba", no često, i sve više, idemo putem manjeg otpora, inata, bezvoljno pobeđeni egom naših zabluda... Podno ravničarskih oblaka sivi', dok drema sanjiva zemaljska kugla, pozdravlja vas u nebeskoj njivi, malenkos moja, malko okrugla...
20/05/2008, 16:22
Ovde je veoma bitna lična harizma Šerbedžije - jel ima neko audio snimak, neki mp3 ili tako nešto?
20/05/2008, 16:35
Baladasevicu, svaka cast na ovom komentaru!!! Ponekad, tvoj komentar ume da bude kao citav post.
20/05/2008, 16:35
Mislila sam na kvalitet komentara, a ne na duzinu (da me ne shvati pogresno nas Lalos)
20/05/2008, 20:10
Slažem se, Pinokio, da je Baladaševićev komentar sjajan, ali neću više da čitam nijedan, jer moj blog ne posećuje. Ccccccc....
20/05/2008, 21:18
Знаш неке песме после одређеног времена нарасту и дрзну да ме врате и појачају осећај некад мио, а некад горак, све у свему све има свој тренутак па тако и песма поред које прођеш очима или срцем.