Poslednji valcer sa Dunava i…

Nema se jos sta reci
davno su se zatvorila nasa vrata.
Stala si i nestala
Plakala…
U ocima ti ljubav
kapala po licu u potocima tuge.
I uvek usamljena,tuzna
nesretna…
Nista se nije promenilo
pisem ti
A ti citas i places.

Dao bih svu svoju krv da ti ustedim samo jednu suzu!

Ne vredi.
Opet bi bila nesretna i tuzna
Ti od svih
Sa najlepsim osmehom koji me je mazio
sa dlanovima kojima si taj osmeh krila
kao dete uhvaceno u kradji bombona
kada je jedina kazna kisa poljubaca.

Branio bih te od svakog zla
Ali od tebe te ne mogu odbraniti.

Neko je negde napisao bajku za nas dvoje
kao o ljubavi o kojoj ce pricati.
Mi je nismo uspeli proziveti.
I od uvek
Od prvog naseg poljupca
Do samog kraja
Kada sklopimo oci
Jurice nas ceznja
zagrljaja.
Znam…skupila si se kao beba
Sapuces ”zagrli me”
I ja te grlim
Snazno!
Eto…ludo.

Jos hiljadu sto godina…