Verujem u ljubav.Snazno!
Ona je za mene ziva,skoro materijalna.I to ona nesebicna i siroka,prema svima.
I naravno,medju svim ljubavima najvise mi dusu ispunjava ona romanticna,izmedju dve osobe suprotnog pola,kada se dvoje vole osecam vatromet duse cak i kada gledam tudju ljubav.
Zato sam cesto zbunjen.
Precesto me sputavaju i,indirektno,uveravaju,sve cesce,da je sve to bajka koja ne moze da opstane u stvarnom svetu,da se od ljubavi ne zivi.
Govore mi da je sada interes iznad svega,da je vazno ko je koliko uspesan,imucan,koliko dobro ume da pliva u virovima zivota.
Kao da vec nije uspeh sto smo se rodili,sto smo jedini i jedinstveni medju tolikim jedinkama.
Da svakako zivimo neoptereceni suvisnim stvarima,kao i da svako ko ima lican osecaj unutrasnje srece ima sve…
Nisam jos nikoga video da ima dve ruke i noge,glavu,a da je u Srbiji,gladan,bos ili neobuven,da ne moze sebi da obezbedi krov nad glavom.
U sveopstoj jurnjavi za boljim mestom pod suncem,cini mi se,svi su namerno ili nenamerno,zaboravili na one zaista vazne stvari.
Da se kroz zivot ne moze ici sam,ili bar,da nije jednako lepo.
Da zedj samoce ne moze da ugasi ni novac ni materijalna sigurnost,vec jedino i samo osecaj pripadanja,kada nam neko pripada i kada nekome pripadamo mi.
Nisam nikada sam,nisam ni ne srecan….ali precesto me zabrine osecaj da se svet izopstio u neSto sto ne prepoznajem i da se sve teze snalazim u tudjim igrama.
Ne bih mogao sebe,romanticarski,da nazovem neprilagodjenim.
Ne,cak ni to.
Pre,razocaranim.
Inteligencija koju posedujem,snaga i fizicko zdravlje obecavaju mi da mogu sve sto pozelim.
Ili skoro sve.
Jedino ne mogu da budim ljubav svuda gde bih pozeleo.
Neko mi je rekao:
”strast prolazi…”
Nisam tada odgovorio.
Neka i prodje…Samo neka BUDE!
Jedan je zivot.
Poneko prodje kroz zivot kao kroz film
Ostane zadivljen reklamama,obrtima i akcijom.
A previdi poentu.
Ne dozvoli da ga zivot ponese.

Tek tako...