Citavog zivota
trudio sam se samo jedno
da budem sebi ceo svet
da mi ne treba niko
da sam dovoljan
zadovoljan
I eto…
Uspeo sam!
Ne treba mi niko
tako sam navik’o
Imam svoj mir
svoj spokoj
siguran u sebe postojim,kao usamljen bor na vrhu planine…



I sada,kada sam sve to postigao
kada odolevam gromovima i olujama
kada mi niko ne treba
I kada me se nista ne tice
I niko ne dotice
I kada sam zasticen u svojoj ljusci
sada mi jako nedostaje
neki nezan dlan
da me pomiluje po njusci