Imati duha,veliko srce i dusu koja obuhvata sve ne znaci prednost u ovom zivotu.
Mnogo puta se potvrdilo da oni koji zivlje i dublje osecaju ovaj svet i ljude u njemu,oni koji osecaj svu snagu zivota i trenutka,imaju dar da osete ljubav,ceznju…svi oni osecaju zivot u svoj svojoj velicini i to ih ispunjava i cini srecnijim od ostalih,onih koji kroz zivot prolaze kao kroz trku na 100 metara,oni koji ne stignu da osete kako trava dise,niti imaju vremena da ispostuju izlazak Sunca i njegovo tiho umiranje na kraju dana…
Medjutim,oni koji osecaju lepotu zivota,ljubavi i ljudi,kaznjeni su i dubljim osecajem nepravde,bola i patnje.
Te tanane duse uspe da povredi ono sto drugima izgleda kao nevazna sitnica.
Ljubav boli jace,tuga je dublja a ceznja skoro nepodnosljiva…
Na svetu je jako puno ljudskih dusa.
Vecina su grubi,neosetljivi itvrdi.
Oni guraju ovaj svet napred.
Ima i mnogo onih koji vole da citaju,ponesto napisu.
Njima je glava stalno u oblacima.
Prodju kroz zivot zatvorenih ociju kao kroz san.
Tu je mali broj onih koji umeju da napisu nesto sto ostavlja bez daha,koji ne sanjaju ovaj svet vec ga cine snom.
Takvi se u nekoliko reci prepoznaju,hrabre medjusobno,ulepsavaju jedni drugima dane i noci.
Dele medjusobne trenutke i osecanja,uzivaju citajuci druge i o drugima.
Takvih je ovde mnogo.
Drago mi je da smo se sreli.
Svako ko se u ovom prepoznao,neka nastavi da pise.
Svakoga dana!
Nikada ne znate hocete li nekome ulepsati vece posle napornog dana.
www.blog.rs je jedno lepo mesto.