Zatvorio sam poslednju stranicu i uzdahnuo...uvek to uradim kada zavrsim sa citanjem dobre knjige.
Kao da se rastajem od dragog prijatelja,pomalo zbunjen i smusen,jer je druzenju dosao kraj,iako sam se nadao da ce nakon svake stranice,mene sacekati jos jedna nova,tek napisana.
Kako bi to bilo zanimljivo!
Prava Beskrajna prica...
Zivo sam cekao da vidim hoce li Darko,najzad,osvojiti svoju Ramonu,i kako ce to dalje izgledati...
Prava ljubav,ili jos jedno razocarenje?
Zavrsetak te,naizgled,price bez kraja,bio je pravi.
Otkrio sam,ponovo,ono sto sam oduvek znao...u traganju je smisao.
I ma sta drugi pricali,covek treba da gleda ka svom Suncu i nikada ne prestane da ga zeli.
Ponekad,takvo traganje,ma kako neizvesno izgledalo,moze ciniti razliku izmedju zivota sa smislom
i zivota bez smisla.
Covek je nizak ili uzvisen,tacno onoliko koliko zelje i stremljenja koja ga gone.
Cim sa zavrsio citanje,i tako se rastao sa Darkom i Ramonom,pozeleo sam da pustim cuvenu pesmu Psihomodo Popa i napisem nekoliko redova zahvalnosti autoru.
Pozeleo,ali tog trenutka moj racunar je izdahnuo i otisao u vecna lovista.
Odmah sutra,kupio sam nov,mladji i lepsi.
A ovo je prvi post koji svira preko njegove operativne memorije...
Kompjuter sam promenio,srce ne...
I dalje tragam za svojom Ramonom...
[ Generalna
]
17 Jul, 2008 19:53
[ Generalna
]
14 Jul, 2008 19:10
Na svetu je 5 milijardi ljudi.
Nekome ste posebni.
Neko misli na vas.
Nekome ste potrebni…
Mislite o tome.
Nekome ste posebni.
Neko misli na vas.
Nekome ste potrebni…
Mislite o tome.
[ Generalna
]
12 Jul, 2008 10:12
Danas cu uroniti u plavetnilo neba
duboko,do kraja Svemira.
Plesacu sa Suncem
sve dok ga umornog ne ususkam u paperje zvezda.
Rasiricu ruke
jako,najjace!
Da te zagrlim
ma na kom kutku planete se krila.
Sve sto danas radim
radicu kao da si ti pored mene.
Jer me tvoj osmeh raduje
cak i kada ga ne vidim....
duboko,do kraja Svemira.
Plesacu sa Suncem
sve dok ga umornog ne ususkam u paperje zvezda.
Rasiricu ruke
jako,najjace!
Da te zagrlim
ma na kom kutku planete se krila.
Sve sto danas radim
radicu kao da si ti pored mene.
Jer me tvoj osmeh raduje
cak i kada ga ne vidim....
[ Generalna
]
08 Jul, 2008 21:23
Bas tako...
Seo bih cesto da pisem,ne znajuci unapred sta.
Pustim da misli lutaju,jednako kao i prsti po tastaturi...i gle!Dobovanje prstima
ispisuje smislene i citljive recenice,iako ne znam sta ce nici u sledecem redu.
Pa se nesto mislim,zasto ne bih ovde podelio te recenice koje,obicno,niko i ne vidi.
Stavise,vrlo cesto ih i obrisem odmah posto su nastale.
Otkud sam tako zauzet,pojma nemam.Tek,nikada mi nije dosadno.
Pa se cesto nadjem u cudu kada mi se neko pozali da ne zna sta ce od dosade...
Ej!Kako neko zdrav,sa duhom,u svetu interneta,obilja raznih mogucnosti,
susreta,kafica...kako neko moze da kaze da je dosadno,osim ako ne zeli da se druzi,
ako je namcor,prznica i mizantrop.
Svet vrvi od usamljenih ljudi,ljudi kojima je dosadno...kao da ce tek neki drugi ili treci
zivot poceti da zive.
A nema drugog,osim ovog,mogu to pouzdano svakom da obecam.
Uostalo,ako i ima...ko ni ovaj nije umeo da prozivi lepo,drugi i ne zasluzuje.
Danas sam bio tamo gde sam prvi put,plavim ocima,ugledao plavo nebo.
Istina,tada je bilo jako hladno,ali znam da je nebo bilo plavo.
Moralo je biti.
Odakle mi ,inace,to plavetnilo u ocima?
Bas bih se razocarao ako je to samo zato sto mi i otac ima plave oci.
Eto,veceras sam pio kafu sa mojom Pahuljicom.
Ona ima smaragdne oci.
I sad da mi neko kaze da jos neko ima takve oci.E,pa nema.
Niko!
To je zato sto je pogledala u smaragde kada se rodila.
Jedan andjeo je to poturio pred nju,znam to sigurno.
Stvarno bih se razocarao da je drugacije.
Ovako je lepse.
I necu da se zenim.
Eto bas.
Jeste,smeta mi kad odem u zavicaj pa tetke i bake po komsiluku govore
"jao sinko,kako si lep i visok,bas steta sto neces da se zenis..."
Necu da se zenim!
Bas necu,kad vi to tako kazete...
Kao da postoji neko ko ne bi voleo da se zeni.
A mrzi me da vam objasnjavam da necu da se zenim bilo kako i bilo sa kim.
Jel trazim mnogo,ako kazem da zelim da ozenim nekog izuzetnog,
nekog ko ce,za mene,biti ceo svet i sve u celom svetu?
Seo bih cesto da pisem,ne znajuci unapred sta.
Pustim da misli lutaju,jednako kao i prsti po tastaturi...i gle!Dobovanje prstima
ispisuje smislene i citljive recenice,iako ne znam sta ce nici u sledecem redu.
Pa se nesto mislim,zasto ne bih ovde podelio te recenice koje,obicno,niko i ne vidi.
Stavise,vrlo cesto ih i obrisem odmah posto su nastale.
Dan je bio pun,kao i svaki moj dan.
Otkud sam tako zauzet,pojma nemam.Tek,nikada mi nije dosadno.
Pa se cesto nadjem u cudu kada mi se neko pozali da ne zna sta ce od dosade...
Ej!Kako neko zdrav,sa duhom,u svetu interneta,obilja raznih mogucnosti,
susreta,kafica...kako neko moze da kaze da je dosadno,osim ako ne zeli da se druzi,
ako je namcor,prznica i mizantrop.
Svet vrvi od usamljenih ljudi,ljudi kojima je dosadno...kao da ce tek neki drugi ili treci
zivot poceti da zive.
A nema drugog,osim ovog,mogu to pouzdano svakom da obecam.
Uostalo,ako i ima...ko ni ovaj nije umeo da prozivi lepo,drugi i ne zasluzuje.
Danas sam bio tamo gde sam prvi put,plavim ocima,ugledao plavo nebo.
Istina,tada je bilo jako hladno,ali znam da je nebo bilo plavo.
Moralo je biti.
Odakle mi ,inace,to plavetnilo u ocima?
Bas bih se razocarao ako je to samo zato sto mi i otac ima plave oci.
Eto,veceras sam pio kafu sa mojom Pahuljicom.
Ona ima smaragdne oci.
I sad da mi neko kaze da jos neko ima takve oci.E,pa nema.
Niko!
To je zato sto je pogledala u smaragde kada se rodila.
Jedan andjeo je to poturio pred nju,znam to sigurno.
Stvarno bih se razocarao da je drugacije.
Ovako je lepse.
I necu da se zenim.
Eto bas.
Jeste,smeta mi kad odem u zavicaj pa tetke i bake po komsiluku govore
"jao sinko,kako si lep i visok,bas steta sto neces da se zenis..."
Necu da se zenim!
Bas necu,kad vi to tako kazete...
Kao da postoji neko ko ne bi voleo da se zeni.
A mrzi me da vam objasnjavam da necu da se zenim bilo kako i bilo sa kim.
Jel trazim mnogo,ako kazem da zelim da ozenim nekog izuzetnog,
nekog ko ce,za mene,biti ceo svet i sve u celom svetu?
A vi sto ste pristali na polovicne ljubavi i svet bez ljubavi..sta cu vam ja.
Trpite se sad.
I sada idem na Dunav da jedem sarane i smudjeve.
Pijem domace vino.
Sedim sa ljudima koje volim.
Idem da gledam odraz meseca na uzdrhtaloj povrsini vode.
Nemam sta pametnije.
Eto.
[ Generalna
]
07 Jul, 2008 17:40
Sta sve mozes u jednoj sekundi,brate...
Mozes poljubiti svoju devojku
najsladje na svetu
u jednoj sekundi.
Mozes se i nasmejati
jako,iz sveg srca.
U jednoj jedinoj sekundi
mozes pokupiti osmeh u prolazu
neke lepe neznanke
ili napraviti balon od zvake
kao kad si bio decak...
Mozes i poljubiti obraze svoga necaka
i gledati ga kako raste
u jednoj sekundi...
U toj sekundi stane
trista cuda
sva tvoja leta i trcanje po kisi
po sumi na kraju sveta
onda kada nam je nestalo pica i cigara
bas kad je i nestalo struje u toj sumi
po toj kisi
u toj noci...
i stane u jednu sekundu citav zivot.
Znam!
I nestane u toj sekundi citav zivot...
Za tebe,nestale su sve sekunde sveta.
U jednoj jedinoj.
Za nas...nestao si ti sa ovog sveta.
Iako nikada nisi ovo citao
i ako nikada i neces...
Znam da osecas svaku suzu koja je danas,za tebe,pala na dlan.
Putuj druze...
Jednom decaku,tragicno nastradalom u 24 godini zivota...
najsladje na svetu
u jednoj sekundi.
Mozes se i nasmejati
jako,iz sveg srca.
U jednoj jedinoj sekundi
mozes pokupiti osmeh u prolazu
neke lepe neznanke
ili napraviti balon od zvake
kao kad si bio decak...
Mozes i poljubiti obraze svoga necaka
i gledati ga kako raste
u jednoj sekundi...
U toj sekundi stane
trista cuda
sva tvoja leta i trcanje po kisi
po sumi na kraju sveta
onda kada nam je nestalo pica i cigara
bas kad je i nestalo struje u toj sumi
po toj kisi
u toj noci...
i stane u jednu sekundu citav zivot.
Znam!
I nestane u toj sekundi citav zivot...
Za tebe,nestale su sve sekunde sveta.
U jednoj jedinoj.
Za nas...nestao si ti sa ovog sveta.
Iako nikada nisi ovo citao
i ako nikada i neces...
Znam da osecas svaku suzu koja je danas,za tebe,pala na dlan.
Putuj druze...
Jednom decaku,tragicno nastradalom u 24 godini zivota...
[ Generalna
]
04 Jul, 2008 20:29
Lutamo svetom kao stranci.
Svakoga dana krecemo se medju drugim ljudima,ucestvujemo u njihovim igrama i nadanjima.Delimo iste strahove i ocekivanja…
A opet svako je sam za sebe,usamljeno ostrvo u okeanu bezdusnosti.
Kada se svetla pogase i publika razidje,ostajemo sami na sceni tihi i pokunjeni,uplaseni tamom i hladnocom koja iznenada nastupi oko nas.
Samoca.
I zudnja da se svoje bivstvovanje podeli sa nekim.
A to je ono najteze u citavom zivotu.
Pustiti drugoga u svoj zivot,razgolititi se potpuno i tako pobediti samocu…
I pre svega toga,strah.
Strah od predavanja drugome svega onog sto jesmo,strah da neko nece vrednovati taj iskreni poklon,da nece razumeti nase zelje.
I zivot prolazi na tankoj zici izmedju samoce i zelje da se dan podeli sa nekim posebnim.
Jedino je ljubav carobni sastojak koji moze da spoji nespojivo,utuli strah i nepoverenje,raspali hrabrost i prkos svemu sto zivot nosi…
A taj caroban sastojak je ono sto se pronalazi teze od najredjih dijamanata,to je tajna koju je teze dokuciti i od dubina svemira,vecitih zakonitosti prirode ili cak smisla samog zivota.
I bas zato treba je traziti.
Svakoga dana krecemo se medju drugim ljudima,ucestvujemo u njihovim igrama i nadanjima.Delimo iste strahove i ocekivanja…
A opet svako je sam za sebe,usamljeno ostrvo u okeanu bezdusnosti.
Kada se svetla pogase i publika razidje,ostajemo sami na sceni tihi i pokunjeni,uplaseni tamom i hladnocom koja iznenada nastupi oko nas.
Samoca.
I zudnja da se svoje bivstvovanje podeli sa nekim.
A to je ono najteze u citavom zivotu.
Pustiti drugoga u svoj zivot,razgolititi se potpuno i tako pobediti samocu…
I pre svega toga,strah.
Strah od predavanja drugome svega onog sto jesmo,strah da neko nece vrednovati taj iskreni poklon,da nece razumeti nase zelje.
I zivot prolazi na tankoj zici izmedju samoce i zelje da se dan podeli sa nekim posebnim.
Jedino je ljubav carobni sastojak koji moze da spoji nespojivo,utuli strah i nepoverenje,raspali hrabrost i prkos svemu sto zivot nosi…
A taj caroban sastojak je ono sto se pronalazi teze od najredjih dijamanata,to je tajna koju je teze dokuciti i od dubina svemira,vecitih zakonitosti prirode ili cak smisla samog zivota.
I bas zato treba je traziti.
[ Generalna
]
03 Jul, 2008 20:57
I tako…nizu se dani,jedan po jedan promicu i nestaju ko zna gde.
Necemo se vise nikada sresti
ja i moji prosli dani.
A bili su mi dragi.
Mislio sam,bice uvek tu…grejati mirisi leta u njima,kada zahladni…tesiti devojke davno ususkane u secanje,onda kada zivot zaboli.
I sada,odjednom,nema nicega od toga…prodjose i odose u nepovrat,sta vise nestadose tako savrseno da ih ni secanje ne belezi tacno i pouzdano,vec im vreme lagano brise boje i mirise i sve nestaje u izmaglici koja izravna sve-u jedno se pretvore i dani srece i oni koje sam zeleo sto pre da zaboravim.
I nista covek nije,osim onoga sto je bio,sto je proslo kroz njega i dalo mu oblik.
Svaki dan nam ureze po jednu boru,ocrta grimasu srece ili besa.
I svako tu masku nosi sa vidljivim i nevidljivim dokazima zivota.
A eto i to sto smo i svi dani koje prozivimo nestaju lagano i neumitno.
I sta coveku ostane?
Pepeo proslih dana nije pouzdan dokaz da smo ziveli,a veru u sutrasnji dan ne smemo imati.
Nedostaju mi prosli dani.
Nedostaju oni lepi,a ponekad zalim i onim manje lepim.Cini mi se nismo se razumeli tada,ja i moji dani.
Da ih sada vratim umeo bih lepse sa njima.
Nema popravnog.
Znaao sam to uvek,ali opet uvek ostaje zal za onim sto je proslo i osecaj da je moglo bolje…a verovatno nije.
Uvek je onako kako mora biti.
Da,imamo izbor…ali taj izbor nikada nista ne menja.
Na kraju svih jednacina,rezultat je za coveka uvek isti.
Samo je potrebno sabirati,oduzimati,dodavati,deliti…i truditi se da postanemo nesto vise od onog sto jesmo.
Tek tada ce dobiti na znacaju svaki nas dan koji je prosao.
[ Generalna
]
02 Jul, 2008 18:47
Dunav je saputao tvoje ime
milovao bokove broda
I ja sam saputao
milovao tvoje bokove...
Govorio tiho
necujno
spustao poljupce sa zvezda
na tvoja gola ramena,
ispod Kule
visoke kao nasi pogledi
odapeti Nebu.
Sasvim obicno vece,cini se.
milovao bokove broda
I ja sam saputao
milovao tvoje bokove...
Govorio tiho
necujno
spustao poljupce sa zvezda
na tvoja gola ramena,
ispod Kule
visoke kao nasi pogledi
odapeti Nebu.
Sasvim obicno vece,cini se.
[ Generalna
]
01 Jul, 2008 19:40
Napisi mi bajku,rekla je…
Kao da je to lako.
Cak ni meni nije lako napisati bajku,iako sam Mali Princ.
Iako sam se sacuvao bolesti Odrastanja
Iako poznajem Tajne.
Silna cudesa,
Iako poznajem magiju i carobne reci.
Napisi mi bajku…
Kao da zivot vec nije bajka,sa svojim usponima i padovima,preokretima,
igrama Sudbine…
Ona je princeza
Ljupka,slatka…
nosica koji ume lako da se uvredi,
ociju koje pitaju
a kako samo ume da bude razmazena!
I kako joj samo to lepo stoji…
I kako ume da preti:zaljubices se u mene,videces…
I kako je samo sigurna u to
Ali naravno
Ona je princeza,a princeze su uvek sigurne u to
Cim se rode
Odmah znaju da ce biti voljene
I da ce imati svoga Princa
Koji znaju da ispunjavaju zelje.
Zaista
Nije lako napisati bajku
Necu ni probati
Ma sta ona mislila o tome
Ma koliko mrstila svoj slatki nosic
Necu pisati bajku
Tamo gde postoji jedna princeza
Tamo gde Mali Princ zamisljen stoji
Tamo je bajka
Tamo ona odavno POSTOJI!
Kao da je to lako.
Cak ni meni nije lako napisati bajku,iako sam Mali Princ.
Iako sam se sacuvao bolesti Odrastanja
Iako poznajem Tajne.
Silna cudesa,
Iako poznajem magiju i carobne reci.
Napisi mi bajku…
Kao da zivot vec nije bajka,sa svojim usponima i padovima,preokretima,
igrama Sudbine…
Ona je princeza
Ljupka,slatka…
nosica koji ume lako da se uvredi,
ociju koje pitaju
a kako samo ume da bude razmazena!
I kako joj samo to lepo stoji…
I kako ume da preti:zaljubices se u mene,videces…
I kako je samo sigurna u to
Ali naravno
Ona je princeza,a princeze su uvek sigurne u to
Cim se rode
Odmah znaju da ce biti voljene
I da ce imati svoga Princa
Koji znaju da ispunjavaju zelje.
Zaista
Nije lako napisati bajku
Necu ni probati
Ma sta ona mislila o tome
Ma koliko mrstila svoj slatki nosic
Necu pisati bajku
Tamo gde postoji jedna princeza
Tamo gde Mali Princ zamisljen stoji
Tamo je bajka
Tamo ona odavno POSTOJI!
[ Generalna
]
24 Jun, 2008 23:36
Iscureo je jos jedan vreli dan,kao vruc i suv pesak iz dlana umornog putnika...
Nema se sta jos dodati ovom i ovakvom danu.
Ko je umeo,ziveo je.
Drugi su se zalili...iako znaju da nemaju kome,a i da imaju...nista se ne bi promenilo.
Ko nema spokoj u dusi,nece naci ni mir u zivotu.
Svako bi trebao da zavrsi dan na samo jedan jedini nacin:
pre nego sklopi oci
sasvim malo pre nego zaspi
svako bi trebao da sebi sapne,
sa punim uverenjem da je u pravu
i da nikako drugacije ne moze biti...
Z I V E O S A M...
Prosao je jos jedan dan
a ja sam ispunio
bas sve sto mi je sudbina dala.
Oni koji u sudbinu ne veruju
Mogu da sapucu
da su ucinili u jednom danu
bas sve sto su hteli
od tog dana...
A ja sapucem:
Voleo sam
i jos nisam zagrlio
Ali znam da hocu
sutra hocu!
Izistinski
i sasvim snazno...
[ Generalna
]
23 Jun, 2008 22:41
Samoca je najstrasnija u dugim letnjim nocima.
Bas onda kada se coveku cini da je jedini sam na planeti i da svi imaju gde
i da imaju sa kim.
Topao vazduh,nocni mirisi i zvuci,zovu na pokret,akciju...
a sam,covek,nista ne postize i nikuda ne ide.
Neko tisinu u sebi pokusa da prevari setnjom,neko picem,muzikom...
ali bilo sta radio,usamljeni covek samo dublje hoda stranputicama svog postojanja.
I nista nije strasno,kao onda kada se coveku cini da sve buja,komesa se,vri...
kada izgleda da svako ima nekoga za setnju,spat i smeh,a jedino on sam luta.
Sam u svojoj tisini,nikuda pristao,nikome potreban.
...i nisam ja usamljen,nikada.
Mnogo je onih koji me vole,koje toliko volim.
Ali pomislim:
koliko je strasno kada je neko usamljen u ovakvim nocima.
A ja cu,na kraju,da pozelim prijatnu noc MOJOJ maloj garavoj.
Ma gde bila,ma sa kim delila ovu noc.
[ Generalna
]
17 Jun, 2008 23:21
Ne znam kako...
Kako smo se nasli sa rukom u ruci
I zasto se moj poljubac tako cesto spusta na tvoj obraz
Niti zasto se tako lepo smesimo kada plesemo
I kako se cinimo srecnim kada zajedno cutimo
kada slusamo pesmu
kada te slusam kako pevusis
i kada me gledas kako tihujem…
Stvarno ne znam kako!
Ali i ne moram znati
od toga necu postati bolji
niti ces mi ti biti nesto draza…
Tek
ako i ne postoji vecita ljubav
sada znamo da postoji
bas ovakva
tiha i obicna…
Ova nasa
nenametljiva
koja nije ljubav koju bi svako razumeo…
Ljubav koja nam govori
da nisam tvoj
i da Ti nisi moja
ali i da se volimo
onako najlepse kako se moze voleti…
23 02 2007
[ Generalna
]
16 Jun, 2008 21:22
U tihoj noci
mirisu leta
sjaju zvezda
prepoznacu te...
U sapatu duse
treptaju oka
drhtaju dlana
prepoznacu te...
Oduvek postojis
tvoj se osmeh u moje oci urezao
Oduvek te poznajem
tvoj se pogled u mome osmehu ogleda...
Oduvek sam te imao
dobijao i gubio
jer
svoje srce sobom nosim
i tebe u njemu
I ti postojis
cekas
nesto sto se odavno dogodilo
samo treba da postane
i sasvim je jasno
sve dok sam ti daleko
tada sam ti najblizi
a ta zagonetka i nije tako teska
kada se setimo
da se u okeanu Mogucnosti
nase usne srecu i salecu
svakoga dana...
samo mi to jos nismo shvatili!
[ Generalna
]
15 Jun, 2008 17:22
Zazmuri i pozeli svetu celom
ljubav,slogu,mir i radost
jer na tvom licu,laloski veselom
sija celih vekova mladost...
Star si kao zivot,druze vecit
sa planete na planetu hodis
da tako blag i tako recit
zalutale ka sreci vodis.
Na stranu rime i dugi stihovi
vec te vidim
kako ispod nekog duda
sa slamkom u uglu usana
sirokim osmehom
i sjajnim ocima
docekujes duse umornih lutalica
vecitih sanjalica
kako njihovo odrediste postoji
i da se svaki mrak
moze razbiti
cvrstom verom u Svetlost.
Sa strane,pored puta
mirno stojis
potpuno strpljiv i tih
sa nepokolebljivim uverenjem u svoju svrhu
siguran da mozes
svestan da umes
da osnazis posustale
napojis zedne
i da svakome
ko zaboravi sapnes:
Istina je...ljubav postoji...ne staj sada
svako traganje ima kraj,svaka je zelja vecito mlada...
I kako da ne verujem
tom dragom zemljaku sa druge planete
kada svojom malom Garavom
dokazujes da ljubav postoji
jednako sigurno
kao sto mi Sunce
svakoga jutra pokazuje
koliko mi se obraduje kada me vidi...
Ljubav postoji
i vredna je cekanja...
Ljubav je jedina i najveca istina.
Svi tvoji putevi,svi ciljevi
stali su u taj jednostavan zadatak
da pokazes ljudima tu kratku istinu.
I tako dobro to radis.
Mene si osnazio
u mom srcu svoju svrhu ispunio...
imas jos nekoliko milijardi srca da probudis.
Mozes li to?
[ Generalna
]
14 Jun, 2008 12:23
Znam,druze moj...
Ne moras mi reci niti jednu rec.
Taj bol u tvojim grudima,osecam ga kao svoj.
I casa pica koju smo podigli i cutke se gledali u oci...
I iskra u tvom oku
koju bi mogli i suzom da nazovemo.
Ali necemo.
Nije muski plakati
bar nije lepo da drugi vide...
Ne bi svako shvatio
druze moj veciti.
Znam...posmatrao sam vas dok ste se prvi put ljubili
dok je nas bend svirao "Daire"
Negde iz daleka cuju se daire...
Mesecevom rekom, dolaze cigani,
Negde iz daleka...
Izvire u oku sjaj,
Da li je java il' san,
Daire dajte mi vi,
Navire pesma u meni...
Fenjeri se pale, vatra je u ljudima,
Orosene lale leze na grudima,
Fenjeri se pale...
Izvire u oku sjaj,
Da li je java il' san,
Daire dajte mi vi,
Navire pesma u meni...
Ako umrem sada, uzmite daire,
Svirajte mi tiho, al' me ne zalite,
Ako umrem sada...
Izvire u oku sjaj,
Da li je java il' san,
Daire dajte mi vi,
Navire pesma u meni...
Eh,moj druze...
"Ako umrem sada..."
kako teske reci
i kako istinite
I kako sada bole
druze moj.
Ta visoka,plava,zgodna devojka pored tebe...
To mlado nasmejano cudo,puno zivota,
svojih 22 godine zivota
i nesto malo dana preko
istopilo se i nestalo
kao sveca na vetru
kako kaze pesma
jedan malo jaci lahor zivota
i ugasio se plamen
ugasila se nada jedne Nade
kao da smo gledali prelepi cvet
kako vene u nekoliko sekundi
kako je i ona uvenula
u nekoliko dana
od te cudne i teske bolesti
kojoj ni ime nismo zeleli da zapamtimo...
Znam druze...
Ne moras mi reci.
Danas je planeta obisla jos jedan krug oko Sunca
ali bez Nje.
365 dana je strasno mnogo vremena
kada se setis da je nestao neko
ko ti se nikada nece vratiti
Nikada je najteza rec na svetu!
