[ Generalna ] 26 Januar, 2008 11:23
Dve male glave,nagnute nad zelenu kartu Amazonije…
Istina,cas matematike je odavno poceo,ali je beskrajno dosadan.Dva mala decaka radije gledaju u kartu Juzne Amerike i zamisljaju borbu sa hordama Pigmeja,bezbrojne opasnosti i iskusenja,stare hramove,sakrivene iza zelenih zavesa puzavica i lijana,prepune zmija i raznih cudovista…
I u tim malim glavicama,sve je vec bilo jasno i isplanirano…
Sacekacemo jos nekoliko godina,skupljati novac i,cim budemo punoletni,otici tiho i neprimetno.
Pa neka se svi pitaju gde smo!
Vraticemo se posle puno dogodovstina,ovencani slavom i okiceni trofejima…
Visoki i snazni Jezdimir ce sve potrositi na pice i zene,jer on je bio onaj koji je voleo da se tuce,da se penje na najvise grane i da vuce devojcice za kikice…
A ja sam hteo da napisem knjigu.
Da!
Jednu knjigu koju ce decaci zadivljeno citati,dok ih majke budu opominjale da je kasno,da ce ih boleti oci i da ceo dan nista nisu ucili…
Knjigu cija ce izdanja devojcice kriti ispod jastuka,mastajuci da jednoga dana upoznaju hrabrog istrazivaca i pisca.
Ja sam bio onaj vaspitani decko sa pametnim ocima,koji je sa lakocom savladavao i najteze skolske zadatke.
Jezdimir je bio vecita mora nastavnika,nestasko pun humora ali i nemira.
Onaj koji je primoravao nastavnike da prizeljkuju penziju,mnogo pre nego sto joj je bilo vreme…
Tukao se,bezao iz skole…nikada nije ucio.
I niko nije mogao da shvati,sta nas dvojica radimo zajedno u poslednjoj klupi.
Mozda ne znam ni ja,ni danas.
Sada,kada pomislim,Jezda je bio tako pun zivota,ziveo je kako je hteo.
I ninasta se nije obazirao.
A ja sam sa lakocom zavrsavao sve obaveze,sve zadatke,skola je bila dosadna,a moja smirenost,vladanje situacijom i sarm koji mi je davao prednost nad ostalim djacima,samo su doprineli tome da se druzim sa onima “iz zadnje klupe”
Medju njima sam bio svoj.Nikada me nisu privlacili oni koji iz kuce idu u skolu,iz skole u kucu,zive svoje male zivote,zavrsavaju svoje male obaveze…I boje se da zaista zive!
Voleo sam,ja tako dobar i vaspitan,da se penjem po nedovrsenim gradjevinama,upadam tajno u skolske prostorije,kradem tresnje i kajsije iz dvorista vikendasa…i nikada nisam dao,da se u mom prisustvu,nesto veliko ukrade ili napravi neka steta.
Samo obicni deciji nestasluci.
Ali odlazak u vecito neistrazenu Amazoniju!
E,to je bilo nesto…
Mastali smo tako moj drugar Jezda i ja.
I mastali…
I odrasli.Postali momci,osvajali devojke.
Jezdimir je izrastao u snaznog mladica tvrdih i brzih pesnica.Koliko puta je samo nudio da nekog prebije,samo ako me popreko pogleda.Nije bilo potrebe,Jezdo,nikada.
Ali mi je uvek bilo drago sto si me uvek smatrao tako posebnim,da pazis “da me neko popreko ne pogleda”.
Cuvao sam se i sam.
I onda.septembar 2000 godine.
Mozda mu je bio i rodjendan tih dana.
Mozda i nije.
Decko sa krvavim rukama,prosutim crevima…molio je za pomoc.
Svi oko njega su trcali,vristali,zaustavljali kola…niko nije hteo da stane.Niko nije zeleo da isprlja svoja kola krvlju jednog dvadesetogodisnjaka.
Jezdimir je umro,tu u prasini ispred nase skole.
Nikada nismo stigli do Amazonije,borili se sa divljim plemenima…
Nikada i ne bi.
Znali smo to odavno.Ali tako sam zeleo da pricam sa njim o tome,jednom kad nam se unuci budu igrali na kolenima,ili kada ispred skole budemo cekala neka druga dva mala pustolovnjaka.
Tako bih voleo da nase dve male glave budu ponovo iznad karte Juzne Amerike.
Da mastamo…I da zivimo.


[ Generalna ] 24 Januar, 2008 12:39
Severna hemisfera
A nad njom…noc.
Zvukovi u mraku svedoce o pokretu materije
galama i svadja
zvuk motora
automobili i avioni
Cak
i cvrci,ptice,macke
lavez…
Mozda negde i neki pucanj u daljini…
A negde na vrhu noci
cuti MESEC
Na njemu nema pokreta
na njemu nema zvuka
samo tisina…
Bled kao mrtvac
Svoju tisinu pruza po celom svemiru

Nocas cujem mesecevu tisinu.

[ Generalna ] 21 Januar, 2008 14:53

Jedan
blistavo plavi dan
probudio se u tvojim ocima...
bisernim osmesima
okiti ga kao najdrazu osobu
ispuni pesmom i cikom radosti
najlepsim plesovima mladosti.

Druzi se sa njim
od prvog treptaja oka
pa dok ne utones
u neki tisi svet... 

Kada jednom ode
ovaj se lepi dan
nikada vise nece vratiti!

Ne cini li ga to tako posebnim?
Tako dragocenim... 

[ Generalna ] 20 Januar, 2008 10:59
Dunav i ti…
Zagrljeni plesete
okupani poslednjim suncevim zracima
ovog plavog dana.
Gledam te kako se osmehujes
osmehom vecnog deteta.
Kao da je sva radost ovog sveta
skrivena u tom osmehu
tako lakom
tako prirodnom
kao sto je prirodan suncev zrak
na tvom golom ramenu.
Gledas me kako cutimn
tih kao suton
sto se polako prikrada
negde iza nasih ledja…
U mojim ocima samo san
san koji jos uvek traje
jer je tesko probuditi se…

[ Generalna ] 19 Januar, 2008 17:50
Vreme okrece stranice zivota
Spokojan,miran
Cekam svoju smrt
Prateci svakoga dana
Umiranje moje duse
Danas sam vise mrtav nego juce
A sutra?
Sutra,mozda,suvise mrtav.

Svakoga dana umiremo
Za neke ljude
Umiremo za neke stvari
Misli,secanja
Umiru uspomene
A i mi sa njima.

I na kraju

Kada,najzad,sklopimo oci po poslednji put
I kada iznad nas postave spomenik
Neki dobri ljudi
Isklesace za vecnost dve cifre.
Prva ce biti
Ona lepa godina,kada smo udahnuli vazduh
Taj lepi vazduh jednog aprila ili mirise juna
Druga ce biti
Ona najlepsa godina,kada nismo hteli da ostavimo jedno prolece…
A izmedju
Izmedju ce da stoji jedna kratka,tanka crta.
E ta crta…
To je citav nas zivot!
[ Generalna ] 17 Januar, 2008 09:39
Drugi ce doci da te voli
Ali to cu,opet,biti ja
To cu te ja voleti.
I doci ce ti neko
Da te mazi
Da ti tepa
Da te grli,ljubi,sapuce
Da te svojom zove…

To u,opet,uvek biti ja

Da te mazim
Da ti tepam
Da te grlim,ljubim,sapucem
Jedino necu
Jedino ne smem
Svojom da te zovem.

Drugi ce doci
I ti ces biti njegova
Ali ako te voli
To cu te opet voleti ja
Uvek ja…
[ Generalna ] 15 Januar, 2008 23:10
Verujem u spontanost,uvek sam verovao.
Ako nesto ide,ide…ne vredi se muciti.
Dvoje se mogu sresti i zavoleti,ali samo onda kada to dodje iznutra,samo od sebe.
I bilo ih je,nije da nije…cak i previse devojaka se motalo oko mene.
A ja sam uvek bio zacudjen.
Pa nisam ni bogat ni prelep,sasvim normalan,mislim…
Ali eto,u meni su uvek videli mnogo vise nego sto sam sam bio spreman da priznam.
I odbijao sam…trazio dalje.
Tu se negde stvorila i Ona.Sa recima da me voli,da sam njen zivot,da hoce da se uda za mene…uf!
Nije mi to trebalo.
Kao sa mnogim drugima,cinio sam sve da je oteram od sebe,u svojoj skromnosti,nadao se da gresi,da zasluzuje bolje od mene…I da je negde ceka mnogo bolji zivot.
I uspeo sam…otisla je.
Naravno,pocela odmah da nedostaje,ali tvrdog sam srca,utesio sam se drugima.
I prodjose dani.
Ne znam kuda…
I opet Ona.
Nisam to zeleo,nekako i bezao od nje…ali uvek je bila tu.
Kada smo se,najzad,ponovo poljubili i proveli noc zajedno,to je bilo kao da se nikada nismo ni rastajali.
I stvarno…moje je zagrljaj bio samo za nju,njene su me usne milovale najlepse…
A koliko je samo jeda bilo u njoj!
Nisam nikada sreo nekoga kome je ljubav bila potrebnija!
Kao kazna za sve sto je drugima radila…
Rekla je da sam kriv sto sam probudio ljubav u njoj,jer je tako bila snazna pre…
A ja sam slegao ramenima,zbunjen.
Mozda je i bila u pravu.
Tako joj je bilo lepo,onda kada je mutila razum mnogima.
Sada…nisam siguran da je potpuna bez mene.
I ne znam da li sam svoj kada nije tu.
Jos nismo zajedno…
Ona spava u nekom drugom krevetu.
I nedostajem joj.
Ma koliko jaka bila.
I nedostaje mi.
Ma koliko sam ogrubeo i navikao da budem sam…
I vise nista nije isto.
Sada je neprirodno da se budi bez mene.

Potreban sam joj.
I naravno,neko ce se zapitati,zasto ne gledam sebe i ono sto je potrebno meni…
Ali ne mogu.
Toliko prica o ljubavi…
Slagao bih sebe,kada ne bih bio tamo gde sam potreban.
Sav moj smisao,ostao je tamo gde ona spava…

[ Generalna ] 15 Januar, 2008 14:05
Izbledela je krv osvajaca na zidinama Kalemegdana
Ratnici straha,mrznje i zla
Spavaju u mraku proslosti
novi ratnici opsedaju grad
tiho,u parovima
sunjaju se…
I osvajaju srca onih koje vole!

[ Generalna ] 13 Januar, 2008 17:21
Najneznije reci
Najtisi sapat
Najtopliji dodir
I najsladja ceznja…
Sjajno sunce
Kisa zvezda padalica
I sanjivi mesec…
Rumenilo zore
Tisina veceri
Nista ne ostavlja bez daha
Nista ne dotice
I niko i nista
Nije tako lepo
Kao gledati tebe dok spavas

[ Generalna ] 12 Januar, 2008 14:22

Koliko je veliki krevet
Kada ga dele dvoje koji se ne vole?
I koliko dug dan
Kada ga dvoje zagrljajem na pola ne podele…

Strahovito prazan!
Vecno dug!

Ali ta vecnost
Ni izdaleka nije lepa
Kao onda kada se dvoje vole
I od jednog kreveta nacine rajski vrt
Od jednog dana sazdaju vek…

To je vecnost…

Ni kada si me ljubila
Govorila da volis,jako,bezumno!
Ni kada si mi saputala da sam tvoj zivot
Niti onda kada si bila spremna da napustis sve,
zbog samo jednog mog poljupca razna cuda pravila
Nikada!
Nikada me nisi tako dirnula
Kao onda kada me je jedna tvoja suza udavila.

 

Boli me tvoja samoca... 

[ Generalna ] 10 Januar, 2008 15:55

Ne...nije ovo najava stvarne zelje da prestanem.


Posle one poplave najava odlazaka sa bloga,mnogih koje ovde smatramo vrednim,
dogodilo se nesto zaista neobicno.
Vec drugi dan se pojavljuje mnostvo sjajnih tekstova,sto do starih blogera,i od nekoliko novih.
Citam i naprosto se gusim od zadovoljstva.
Nekoliko lepih pesama,par ljubavnih svedocanstava,sjajne price,humor...
Kao da je kreativnost probudjena kod svih.
Cak se sada i stidim da objavim nesto.
Iskreno,nikada nisam previse lepo mislio o onome sto pisem.
To je,oduvek,bio moj nacin da smirim misli,ili da ponovim neko zadovoljstvo koje sam imao,da ga sacuvam na hartiji za neko vreme kada mi bude potrebno podsecanje na lepotu...
Mnogi su me hvalili ovde,na cemu sam im neizmerno zahvalan.
Drago mi je da je toliko vas naslo nesto lepo u redovima koje pisem.
Sada,moram priznati,ako sam ikome zvucao dobro i vredno...pogledajte koliko se lepih stihova sada ovde mogu procitati!
Koliko zrelosti u malim devojcicama,pa nekakve nestvarno lepe Ufotvorine,
nepoznatog majstora...
Siljka me odusevljava poslednjim tekstovima...cuvao sam se da ne nabrajam.
Da mi ne bi zamerili,necu nikoga ni da pominjem.
Ne znam sta se sve ovde moglo procitati nekada...ovo sto danas citam je sjajno.

I nadam se da ce jos dugo trajati. 
Tek...izgubio sam zelju da pisem.
Uzivam u citanju!



 

 

[ Generalna ] 09 Januar, 2008 12:55
Postoje noci
Carobne noci,ozvezdane
Cak i kad magla sakrije nebo…

Kao kad…
Ona nasloni glavu na moje rame
Kao kad…
Mi sapuce najneznije reci
Kao kad
Posle dugo vremena sedne pored mene
Kaze
“napisi mi pesmu!”

A ja zazmurim
I osmehnem najlepsim osmehom koji imam

Ne,ne mogu ti vise nista napisati…
Kad si tu
Ne moram te zamisljati
Ljubav ne mora biti pesma
Kada te mogu dodirnuti.

Kazes mi da sam te naucio
Kako je moguce,u jednom danu
Srusiti citav jedan svet
A odmah potom
U jednom trenutku,kao u sanu
Sagraditi jos jedan bolji,nalik na rajski cvet

To je ljubav!

Kazes mi…
A ne znas da si me tome naucila ti.

Nema vise pesama,vise ni jedna,ludo
Nema mesta vise nicemu
Kada se dogodi Bozicno cudo!

[ Generalna ] 06 Januar, 2008 18:13

Tek onako

 

 

 

 

 

 

samo sam 

 

 

 

hteo...

 

 

 

 

da se zahvalim svakom ko  je odvajao vreme da procita  moje postove
hvala na lepim komentarima
hvala na zadovoljstvu koje osecam kada vas citam
znate koji ste
Osecamo se!

I hvala svakom koje usao na ovaj post...
znaci,znatizeljni se sta sam napisao ;-) 

Srecan Bozic svima

I sam sam se zalio da dugo nemam osecaj novogodisnje euforije.

Bozic je nesto drugo...usudite se da zelite.
Neko ce pogledati na vas i vasu zelju...
Cuda se dogadjaju 

[ Generalna ] 04 Januar, 2008 10:32

Ne!
Ni nezno “volim te”
Niti razmazeno “trebas mi”
Pa ni lazno “sreco moja”
Narocito ne:
Kuco,maco,pilence,sudbino,jedini,voljeni…
Ni hiljade najneznijih reci
Ni stotine poljubaca
Ni jedna zakletva…
Nista
Bas nista
Nije tako iskreno
tako slatko
I tako istinito…
Kao tiho:


NEDOSTAJES MI!

[ Generalna ] 03 Januar, 2008 19:45

Danas sam tuzan...
Onako.
Tek tako...

Zbog one koja je htela da prespava praznike
"jer su svi srecni sa svojim porodicama i ljubavima,a ona usamljena i tuzna"
I zbog one koju je tako lako voleti
a ona "ne voli da odlucuje"
Kao da je ljubav stvar odluke...

Zbog svih onih koji sanjaju ljubav
A plase se da zakorace napred..u prazninu
kao da ljubav nije predavanje.

Zbog svih koji su usamljeni,uvredjeni,tuzni...
I vole da citaju
vole da pisu
a plase se da zive...

Zbog svih nas
sto tumaramo svetom,trazeci se
a tako se tesko nalazimo. 

 

 

 

«Prethodni   1 2 3 ... 18 19 20 21 22 23 24 25  Sledeći»