[ Generalna ] 12 Mart, 2008 10:12
Tesko je kada postoji neko ko se mnogo muci,neko kome zelimo pomoci celim svojim bicem,a znamo da smo nemocni,da se sve snage potrebne za uspon duse nalaze samo u toj osobi,da nista izvan nje ne moze da utice na to sa koliko ce snagom odgovarati na udarce sudbine…
Nisam fatalista,po prirodi,onaj koji sve objasnjava famoznom Sudbinom…necu poreci trag postojanja neke “sile” koja nezavisno od nas odredjuje nase puteve,ali osecam dubinom celog bica,da svi danasnji dogadjaji,srece,nesrece,ljudi koji nas okruzuju,posao koji radimo…zavise najvecim delom od nasih predjasnjih postupaka,dela,reci.
I cak i najvise od nasih misli…
Cak,Sudbinu bih mogao opisati kao splet mnostva ljudskih zelja i htenja.
I sudaramo se u tom ludom svetu,gde jaca zelja prevladava slabiju,a mi smo nekome cilj,a nekom sredstvo ka ostvarenju cilja…
I u svemu tome jedan mali krug ljudi koji se nalazi iznad ostalih,koji nema iste zelje i ista htenja,kojima je i tudja sreca vaznija od svoje,oni koji su najsrecniji kada mogu da usrece…
Ali postoje trenuci i osobe koje je nemoguce naciniti srecnim.
One koje su zatrovale svoju lepu dusu mrznjom,sujetom,nervozom i stalnim grcem…
Osobe koje ne umeju da budu srecne osim kada povredjuju,kada sebe stavljaju u centar sveta.
Nedace,kada naidju,samo su opomena tim ljudima.
Zvono za uzbunu.
Jer,pre ili kasnije,dodju do tacke kada se ceo svet srusi i kada im samo ostane da zavape:
“zasto bas meni…zasto bas ja?”
Zato mislimo da smo predodredjeni za srecu,a kada nas zivot ujede mislimo da je to nepravda?
Zasto neki ne shvataju da postoji savrsena ravnoteza u svakom od svetova,da dobijamo tacno onoliko koliko dajemo…da samo od nas zavisi hoce li i ono malo da nam bude najvise na svetu,kada je srce mirno?
Imam svoj mir,krunu mog postojanja.
To je jedino cini srecnim.I nikada ne bih osetio teskobu,da nije onih koje volim,a kojim ne mogu pomoci.
Ovde gore,sa mog zlatnog prestola,savrseno su mi jasni svi ljudski postupci i njihove posledice,umem da osetim i predosetim kako ce se neciji zivot odvijati,koliko srece neko moze da podnese…I jos mnogo toga.
Sve,ali ne mogu da probudim snagu u nekome,sve dok sami ne shvate:
Sve bolesti dolaze iz nemira duse.
Cuvajte svoju dusu.
Ne prljajte je zlim recima i zlim mislima.
Pustite druge da zive.
Budite sebi centar sveta.
Ali ulepsajte taj centar osmesima onih koje volite i koji vas vole…
To je jedina sreca.

Nespokojni ne umeju da budu srecni.

[ Generalna ] 11 Mart, 2008 15:05
Osecam u sebi pesmu
Ali
Tako daleko je
Da mi se cini
Da cu umreti
Dok stignem do nje…

Reci se nizu u beskrajnom nizu
I svaka pogodi metu
Ali znam da nikada necu biti toliko blizu
Da pogodim rec najlepsu na svetu.

Saputao bih po stotinu puta
Sve najneznije sto mogu
I pustio bih je da ocima koluta
Sve dok je ne oborim s’ nogu

Ali,opet,ne vredi…

Propusticu da poljubim najlepsim poljupcem
Da zagrlim nezno,najneznije…
I da sapnem nesto od cega se zadrhti.

I da se ova planeta,jos stotinu puta
Oko Sunca zavrti
Opet bi ostalo nesto da se kaze
ucini,poljubi!
Uvek je malo vremena
Kada se covek jednom zaljubi…

[ Generalna ] 10 Mart, 2008 14:44

Biti voljen
ili voleti

Imati sve
ili nemati nista..

Imati pa nemati
ili nemati pa imati

Ziveti ili umreti?

Nekad je tesko biti srecan... 

[ Generalna ] 06 Mart, 2008 09:47
Ono sto drzi dve duse zajedno,retko kada je samo ljubav.
Da bi dvoje opstali zajedno veoma vazan segment je POSTOVANJE.

Ni svi pokloni,svo ono polumrtvo cvece,lepe reci,poljupci…svi znaci paznje,tako popularni uoci osmomartovskih praznika,ne mogu znaciti kao sitni znaci postovanja.

Kada radite nesto sto vam ne prilici i kada znate da vam neko koga volite to ne odobrava,kada znate da to nekome smeta,najveci znak paznje moze biti da to jednostavno ne radite.
Juce mi je moja Zvoncica odrzala lekciju iz lepog ponasanja…
Nije da sam uradio ista strasno,cak nisam uradio nista strasno.
Ali znam da je njoj smetalo.
I ne mogu da opisem taj osecaj mog ushicenja,sto osetim da je nekom stalo.
Sto je NJOJ stalo da to vise ne radim.
I koliko mi je drago zbog tog osecaja krivice pred njom,kao najbolja potvrda da imam nekog do cijeg misljenja mi je neizmerno stalo.
Mnogi bi se mozda mrstili,ali mene raduje sto imam nekoga da mi kaze:”ne radi to vise,ne prilici ti”
I nije to nista strasno,da neko ne pomisli da sam iznenada postao previse porocan.
Popio sam previse sa drugarima,sto i ne radim cesto,a to je nesto sto njoj smeta.
Ne voli da me vidi takvog,ne voli da me slusa…a ja bih se postideo kada bi me ona ponovo videla pripitog.
I nije to bilo nista strasno.
Ali meni jako bitno,sto postoji neko koga postujem,toliko da ne zelim da je razocaram.

Zato,nikada ne zaboravite da je postovanje i osecaj za zelje i potrebe onih koje volimo,jednako vazno koliko i ljubav sama.
Sta vise,da je ljubav upravo to…
Zato,pomislite dobro,postoji li nesto sto mozete ucini za svoju ljubav,nesto sto ce pokazati postovanje.
Jer je uzajmno postovanje cement koji vezuje dvoje i daje im sansu da izgrade vecite dvorce Ljubavi



[ Generalna ] 04 Mart, 2008 21:46
Mislio sam bice lako

Seo
Stavio prazan list hartije ispred sebe
Olovku
Pozeleo da napisem pesmu
Tebi
O tebi
I mislio
Bice to lako…

Pisati o tvom osmehu
Pogledu
Pisati o toplim ocima
I laganom drhtaju
Dlan u dlanu…

Mislio sam bice lako
Ispuniti hartiju
Red po red
Ispricati pricu o susretima
Pesmu o ceznji,zanosu,slatkom iscekivanju…

Mislio sam bice lako
Mislio
Pisao
Ali…

Uopste nije bilo lako!

I cak i kad bih znao zasto je bas tako
Nikada sebi ne bih uskratio taj nemir
Onaj sto ne moze da oseti svako
Kada treba ispuniti beli papir
Nizovima reci,rekama slova
Ali tako nezno i tiho
Da dirne
Bas kao sto te dira pesma ova!


[ Generalna ] 03 Mart, 2008 22:20
Imam 90 kilograma cistih misica
Snaznih i bodrih
I visok sam do neba
Taman koliko treba
Da mogu dodirivati zvezde.
Plave oci koje proziru i najvecu pomrcinu duse,
osmeh koji pleni,
najneznije dlanove na svetu
koji umeju da osete i da lece
od svega sto u zivotu ume da pece.

Poklanjam pregrst carobnih reci
koje umeju da snaze,nasmese i raduju
Svako od mene ode srecniji nego sto dodje
Jer znam Tajne koje umeju da obraduju.
Umem da napravim od svakog trenutka lepotu letnjih noci
Mirisne prolecne veceri kada god pozelim
I jos hiljadu drugih magicnih moci…

I opet
Sve je to samo deo
Jer bez tebe
Jos samo bez tebe
Ja nisam potpun i ceo

[ Generalna ] 03 Mart, 2008 08:51

Hiljade nasmejanih obraza
Hiljade blistavih pogleda
Hiljade mirisnih poljubaca
Hiljade utesnih reci
Hiljade neznih dodira…
I jedno veliko srce.
Eto,to si ti.


Kada se usudis voleti…


[ Generalna ] 02 Mart, 2008 15:09

Usputan pogled
na platou ispred skupstine Drzave Koja Je bila SFRJ

Ja
sam sreo tebe
Ti
si srela mene


Ali nase usne
one se nisu srele... 

[ Generalna ] 01 Mart, 2008 17:43

Ja sam crno
ja sam belo
u meni je briga
u meni je radost

Ceo svet u meni 
I ja u celom svetu...

Plavi tocak vasione
okrece se u mojim ocima. 

[ Generalna ] 28 Februar, 2008 11:29
Postoji nekoliko prostih zivotnih istina… za nekoga to su sasvim prirodne stvari,nekome je to strasna i surova istina.
Jedna od cinjenica zivota je da niko ne moze izbeci posledice svojih postupaka.
Sve sto smo ikada uradili,sebi ili drugima…svaka psovka,losa rec,nerazumevanje,kukavucluk,sebicnost…sve se to izravna na nekoj velikoj i nepogresivoj vagi Zivota.
Davno sam to shvatio.
Oduvek sam se trudio da kroz zivot idem tako da nikoga ne povredim,ni najmanje,cak ni sa pogresnom reci.
Jer i rec ume da boli…
Naravno,nemoguce je tako proci kroz zivot,ali trudio sam se…
Secam se i nekoliko neprospavanih noci kada je Ona bila ta kojoj sam rekao nesto pregrubo,moje kajanje i tuga sto sam je povredio…a nisam znao ni da li je konstatovala moje reci,ipak mene su bolele.
Cudnim hirovima sudbine,dogodilo se da znacimo jedno drugome mnogo,u godinama koje su kasnije dosle.
Jedan polurazgovor u tami diskoteke,godinama je vrteo kovitlace u nasim zivotima.
Svega nekoliko recenica...
Sada je ona jako povredjena i bolna…a tu leka nema.
Cini se da je neko drugi povredio za sve ono sto je bolelo mene…a ne zelim da mislim da je tako.
Jer nikada,ni u jednom trenutku,nisam pomislio da je zasluzila svu ovu muku kojom je zivot kaznjava.
Ali,dok se veliki tocak Zivota okrece jos jedan krug,ja razmisljam kako je to jednostavno:
NIKO NE MOZE IZBECI POSLEDICE SVOJIH POSTUPAKA

Stojim ovde,kao i uvek,u svojoj samoci,jer samoca je u meni ma koliko njih bilo oko mene….stojim i razmisljam da li sam ikada ucinio nesto cega bih se postideo.
Veliki je zivot…to ne mogu znati,nikada ne znamo kakav odjek nase reci i postupci imaju u dusama onih kojima su upuceni.
Ali se molim Bogu da ona vise nikada ne pogresi.Jer njena bol,boli i mene.
Samo da joj nisam rekao nekoliko reci u bucnoj diskoteci te noci…I tih nekoliko reci bilo je dovoljno da nam se sudbine ispreplecu.
Mozda sam je naucio da voli…ali sam pogresio sto je nisam naucio i da bude srecna.
I sto je nisam naucio da pazljivo meri reci,da pazi na njihovu snagu.

I isteracu ovo do kraja.
Naucicu je da se ponovo smeje
Jer to je najlepsi osmeh srece koji sam video.
Nauci cu je da postuje i voli svet oko sebe
Da pazljivo meri reci
I da vise nikoga nikada ne povredi
Jer tako
Povredjuje samo sebe.
Naucicu je da je zivot ljubav
Igra bez granica
Svakoga dana nova stranica
Naucicu je da me cuva i da shvati
Da me ima…
Da je samo ljubav prati
Po svim svemirima…




[ Generalna ] 26 Februar, 2008 09:59
Pitaju me…
Zasto sam takav kakav sam
Dokle mislim tako
I sta cu sa sobom…
Pitaju me
Da li sam normalan
Ili sam lud rodjen
Kad cu da se probudim
I zagrizem zivot u debelo meso…
A sta ja mogu da kazem?
Blesav sam jer mi je to lako
Kazem:”bas me briga”
Jer je to stvarno tako.
I briga me za rat
I za mir me briga
Briga me za novac i uspeh
Za tugu i brigu me bas briga
Za vase izmisljene ciljeve
Nezajazljive potrebe
Ne interesuje me Vas zivot
Jer on interesuje vas
I ja vam za to ne trebam…
Samo jedno me zanima
Samo jedno zelim
Hocu da budem srecan
I da budu srecni svi oko mene
I sta se vas tice
Kako cu ja to da postignem

Eto zato sam lud
I jos dugo mislim tako.


[ Generalna ] 23 Februar, 2008 08:37

Nisam mogao da odolim...hihihihih.

Ako neko pozeli da cestita,da ne kvarimo neku drugu temu.
Cestitke primam ovde,jakne ostavite u sobi,a poklone prva vrata levo..

I uzivajte svi!

Dobro mi dosli.... 

[ Generalna ] 22 Februar, 2008 11:55
Juce me je probudio bol.
Sa prvim korakom koji sam napravio,pao sam kao pokosen.Uvijao sam se u najstrasnijim bolovima koje sam ikada osetio,sasvim sam i bespomocan,na hladnom podu.
Isekao me je strahovit bol u ledjima,onaj koji ucini da klecnemo u kolenima i ostanemo potpuno nepokretni…telefon je bio svega dva metra od mene,ali ja nisam bio sposoban ni za najjednostavniji pokret…apsolutna nemoc.
Srecom,posle desetak minuta,uspeo sam da se dovucem do kreveta i zovem prijatelja.
Nekoliko minuta kasnije,popio sam lek protiv bolova i uspeo da preguram jucerasnji dan.
Srecom,iako potpuno sam u trenucima najveceg fizickog bola koji sam osetio,vec dva dana telefon zvoni,sa pitanjima svih prijatelja,da li mi je bolje.
Samoca je strasna stvar,ne samo u trenucima bespomocnosti,samoca je najteza kada nema onog jednostavnog pitanja “kako si,jeli bolje?”
Hvala Bogu na svim dobrim i dragim ljudima koji brinu za mene…

Juce sam imao samo obican napad jakog bola izazvanog lumbagom,od toga se ne u mire,sa tim se umire…danas mi je vec mnogo bolje.
Ali i ono juce,bilo mi je dovoljno,da se podsetim koje je blago biti zdrav i bez osecaja bola…stanje koje je,inace,redovno,ali na koje se naviknemo,kao da unapred imamo pravo na srecu i zdravlje.
A ni to nam niko nije obecao…
Kada zaboli,sve drugo pada u drugi plan,postane nebitno…osim jedne sitnice.
Cuo sam njen glas juce,njeno “brinem za tebe”
I eto melema koji leci i vraca nadu.
I tako,ona brine za mene,ja brinem za nju…bolelo je…mnogo je bolelo.
Ali i bol je laksa kada se podeli na dvoje.
Bol osvescuje.
Ucini da shvatimo koliko smo srecni kada nas nista ne boli.
Natera da shvatimo da je i to dovoljno za srecu.
Nista vise od toga.
Bol nas podseti da cenimo sve one koje boli,kada i nas boli.
Da nismo sami,da neko brine.
Danas sam vec mnogo bolje…danas mi Ona nedostaje jos i vise.
Da je poljubim…da prodje.


[ Generalna ] 20 Februar, 2008 09:11
“…ipak ustajem srecan
Gotovo svakog dana mog zivota
I davim na suncevoj svetlosti
Najlepse snove mojih noci”

Prever

…napisao davno.
I ne znam zasto,tek,ovi stihovi mi se davno urezali u memoriju i cesto ih sebi ponavljam.

Probudio me je jedan nestvarno blistav dan,kao najava onih lepih dana kojima ce nas prolece castiti,kada najzad poseti i nase zivote.
Ustao sam iz kreveta sa osmehom
Ispruzio ruke visoko ka nebu
I napravio prvi danasnji korak
Pustio hladnu,bistru vodu preko lica…
Pustio nekoliko poruka preko zica…
Pokusao da nasmejem Nju
Ali je boli
A ja se ne razumem u te zenske stvari,tu ja nista necu moci
Nisu bas svemoguce moje carobne moci
I ponekad je sva mudrost znati kada stati
Kada nestati,a kada doci i ostati

Bice ovo jedan radostan dan
Mora biti
Zamisli!
Citava se planeta okrece
razgone se oblaci
Prave prvi koraci…
Da nam dodje prolece.

Pa,ko ce onda
Biti tako lud da danas brine
Zbog svega o cemu ne vredi ni razmisljati?!
Sutrasnji dan neka brine sam za sebe.
Ovaj se lepi dan nikada nece vratiti
Onima
Koji su danas imali pametnija posla
I nisu imali vremena
Da,vremena.
Kao da je vreme nesto sto se ima…
Dakle
Onima
Sto nisu imali vremena
Da se mirno i tiho
Naslone na stablo nekog drveta
Udahnu ovaj vazduh novog dana
I dopuste Suncu da ih miluje.





[ Generalna ] 19 Februar, 2008 13:38

Stereotipi...po Vujakliji-uvek isti,uobicajen.

 

Pisu nesrecni ljudi...pisu pesme,pisu romane.
Da li je to stereotipno misljenje?
Cesto se smatra da inspiracija dolazi iz teskog zivota,preterane osecajnosti,emotivne oluje
 i ludila...
Narocito inspiracija za poeziju.Ko je jos video da je neko srecan seo i napisao pesmu?
Kada je covek srecan on ne zna sta ce od sebe,gde ce pre,kuda sa sobom.
Olovka i papir mu svakako ne padaju na pamet.
Da li bi svet,da je srecan,ostao bez velikih dela svoje umetnosti?
Da li to sto citamo znaci da smo nesrecni i da trazimo druga u nevolji?
Iskreno,verujem da taj stereotip ne vazi...
 Jako retko srecem pesme koje se odnose na srecnu ljubav.
A jedino u takvu ljubav verujem.

Dogodilo se da je mnogo vas naslo nesto lepo u onome sto pisem.
Nadam se da vam vreme koje potrosite na mene,bude lepo provedenih nekoliko trenutaka...
Danas sam miran i zadovoljan
(i pored onoga sto me boli,fizicke se boli resavaju malim pilulicama :-))
Pa mi se nista i ne pise.
A vi,ako vam je do pisanja...napisite nesto lepo i lagano.
Da uzivamo.
Bola je i onako previse na ovom svetu.