Kap po kap

Volim tvoj osmeh
u prolazu
lepotu nekoliko junskih noci...

Oprosti
sto umesto tebe
volim svoje uspomene na tebe
jer 
meni nista ne moras reci
u ocima ti citam nemir.
Necu traziti reci
suvisne reci
da ubiju 
ove zadnje trenutke posvecene tebi.

Tuzno je to
zaista tuzno...
kada nam Neko
postane samo misao
nekoliko reci na papiru
sa kojim se oprastamo
zauvek.

Prosuo sam sebe
po putu kojim moras proci 
i necu te dirati...
Jer ja sam postao pepeo
koji tebe
vise nikada nece moci
zariti i grejati.

Sto zapali
to izgori
sto izgori
vise ne mori...

 Kako cemo se grejati
ove hladne zime
zabrinuta pitas
ocima kolutas
trpeci sve moje osmehe
i spokoj u uglu oka...

A znas dobro,naucio sam te to
da za mene ni jedna voda nije tako duboka
a da je ne umem vedro preplivati...

Tamo nekud
u dalekoj zemlji,nekih dalekih ljudi
neko je zatvorio ona mala vrata kuda tece gas
i ne verujes ni malo kada tiho kazem
da ne dam da ista na ovom svetu dirne u nas...

Ogrnucu te svojim zagrljajem svuda,tebe celu
prekriti poljupcima,zagrejati dahom
videces sta je prava ljubav,onako,na delu 
posucu te andjeoskim prahom.

I taj osmeh
sto ti bude krasio lice
bice mi dosta da se zgrejem
i da te opet ljubim
nemilice! 

Poceo je da curi i dan pod rednim brojem 02,ove sveze,tek otpakovane godine...
Stisala se buka,slavlje i utihnuli poljupci iznad ramena,pracenim lepim zeljama.
Uvek iste reci,iste zelje: "sve najbolje"
Svake godine,opet i ponovo,iskrene i izvestacene,reda radi zelje...prste okolo.
Brojimo zelje i cestitke,nama upucene,nestedimice zelimo svima oko sebe "sve najbolje" zdravlja,srece...kao da su zelje nesto savim obicno.
Kao da ne treba paziti sta zelimo i kome.
I koliko iskreno i snazno.

Zelimo zdravlje.
Cak i onima koji su lenji da potrce,ne odricu se cigara i vole da jedu djubre.
Zelimo para.
Cak i onima koji dane provode u kafani,ne vole da rade,vole da pametuju.
Zelimo prinovu u porodici.
Cak i onima za koje znamo da ni sebe ne umeju da cuvaju...
Zelimo srecu.
Cak i onima koji ne umeju da budu srecni,pa onda idu kroz svet i ruse tudje snove.

Ma,sta ko mislio.
Znam da zelja ima svoj zivot,nezavistan od nas.
I da zelja ima tendenciju da se ostvari.

Naucimo,prvo,sebe...da zelimo.
I da zeljeno ostvarimo.
Naucimo druge da im ne mozemo i ne smemo zeleti vise od onog sto mogu da progutaju.

Svima koji zele novac,zelim da vredno i uporno rade.
I da im se taj rad isplati.

Onima koji zele zdravlje,zelim pameti i snage da se okanu cigareta,neumerenosti u alkoholu...da se zdravije hrane i da nauce da se smeju.
To je lek za sve,garantujem.

Svima bih pozeleo da ne budu sebicni,da osluskuju svet oko sebe...to je jedini put za srecu.
Ali tek onda,kada nauce da usrece sebe.

Blizi se Bozic.
Cuda se dogadjaju.
Cvrsto verujem u bozicno cudo.

Molim se Bogu,za one koje volim,za sve...da se usude zeleti.
I da se ne boje da krenu ka zeljenom.
Nebo nam svakoga dan otvara mnoga vrata.

Ponekad je dovoljno samo zakoraciti....

...pod prozor mojim
bela brezica je
ogrnuta snegom
k'o srebrna da je...

A sa grana,ledenim po strani
razvile se rese k'o beli djerdani...

Saputao mi je Sergej Jesenjin,kad sam bio mali...
I eto,jos pamtim te stihove,one koje sam prve naucio,u isto vreme dok sam sricao prva slova.
Nekakav sneg se spustio niz oblake.
Lici na zimu.
Ali,kao da nije.
Zabelilo se...ali nije to onaj sneg,onaj koji je najlepsi za grudvanje,sankanje.
I hladno je...ali nije to ona zima,ona koja ledi obraze a mirise na peceno kestenje i caj od nane...
Sve je...a kao da  nije.

Ipak.
jedan vreli poljubac na mojim usnama
topao zagrljaj
i te oci,sto me gledaju kao tek probudjeno dete...
E,to je!
To je zima,sto mirise na lepo,nezno i ceznjivo...

Pre nekog vremena,bio sam na koncertu Nevernih Beba i proveo se mnogo dobro.
Kao gost koncerta,negde na polovini,pojavio se Aki Rahimovski,pevac Parnog Valjka.
Fenomenalan glas me je odneo u samo nekoliko taktova pesama koje je pevao...i ja sam pozeleo da slusam njegov koncert,cim bude bio bilo gde u Srbiji.
Zelja mi se ispunila,jako brzo,jos prosle nedelje...sedeo sam par metara od bine i uzivao u tom glasu koji je budio davno zatravljene emocije.

Ponekog je Bog nagradio predivnim glasom i nesebicnom zeljom da taj dar podeli ljudima.
Znam da se peva za novac,ali i znam da neko to radi zato sto zeli da dirne svojom pesmom...
I ja sam ostao dirnut svakim stihom kojim me je Aki castio.

Kada bi zivot mogao da bude samo onaj kratak trenutak kada iz grudi krene ushicenje izazvano lepom pesmom,stihom...prvim poljupcem...ne bih zalio da umrem cim se taj trenutak zavrsi.

Tko te salje da me probudis
tko te salje da me podsjetis
sto je bilo vise nije, vrijeme prolazi
sto da radim kada zelim da zaboravim

Jezik zmije, u ruci jabuka
cije grijehe covjek ispasta
ajde reci svoje ime, Kazna ili Nagrada
dio kriza koji nosim tebi pripada


Ako si od crnog vraga
sto je tako, tako slatko
ako si od samog Boga
zasto traje tako kratko
zasto prolazi vrijeme ljubavi

Tko te salje da me probudis
tko te salje da me podsjetis
sto je bilo vise nije, vrijeme prolazi
sto da radim kada zelim da zaboravim


http://tekstovi-pesama.com/Parni-Valjak/Vrijeme-ljubavi/9699/1/
 

Pokupio sam krhotine sna
sa svoga jastuka
ostatke slomljenog ogledala
u kom si se 
citavu noc 
ogledala ti....

Jutro je slomilo Snove
ali
jutro je nasmesilo Javu.

Naginjem se nad tebe
toplu i usnulu...
spustam poljubac na cupavu glavu.

Probudi se,ljubavi
dosta je spavanja
dan nikoga ne ceka
dosta je bilo sanjanja...

Ma...

Budi se,bre!

Probudilo se i Sunce,lici na nasu omiljenu jaffu
Probudi se,vec jednom...
Hocu sa tobom da popijem kafu.


Ponekog je tesko prevesti iz noci u dan.
Onda,kada je sve kao san.