Na svetu postoje
samo dve istine.
Jedna je da te volim....
[ Generalna
]
21 Oktobar, 2008 20:04
[ Generalna
]
20 Oktobar, 2008 18:38
Ti si moje blago
skriveno na dnu okeana.
Okean je moje srce.
Ja sam Narcis Zlatousti
ogledam se u bistroj vodi...
Tvoga oka.
skriveno na dnu okeana.
Okean je moje srce.
Ja sam Narcis Zlatousti
ogledam se u bistroj vodi...
Tvoga oka.
[ Generalna
]
19 Oktobar, 2008 11:44
Mislio sam,ne stidim se za ljubav moliti
niti klecati pred Velikom Istinom
ali sada,kada se sve razgoliti
u bolu koji preti svojom velicinom,
stidim se ljubavi koju treba moliti.
Mislio sam,ne stidim se moliti
ako molim za ljubav,za istinu molim
Ali sada,kada se sve razgoliti
da li sam,ikada,trebao da volim?
Ipak,stidim se,te jadne ljubavi
koju na kolenima moliti treba
kao da sam bednik gubavi
koji trazi samo koricu hleba...
Stidim se,sad,ranjen i jadan
pred svetom koji se smeje
ma kako se trudio da budem hladan
pogledom trazim,ona gde je...
Nikada nemojte moliti za ljubav...
Ljubav je svetlo i radost
Ona se ne deli kao milostinja
ona se zasluzuje
trazi...
niti klecati pred Velikom Istinom
ali sada,kada se sve razgoliti
u bolu koji preti svojom velicinom,
stidim se ljubavi koju treba moliti.
Mislio sam,ne stidim se moliti
ako molim za ljubav,za istinu molim
Ali sada,kada se sve razgoliti
da li sam,ikada,trebao da volim?
Ipak,stidim se,te jadne ljubavi
koju na kolenima moliti treba
kao da sam bednik gubavi
koji trazi samo koricu hleba...
Stidim se,sad,ranjen i jadan
pred svetom koji se smeje
ma kako se trudio da budem hladan
pogledom trazim,ona gde je...
Nikada nemojte moliti za ljubav...
Ljubav je svetlo i radost
Ona se ne deli kao milostinja
ona se zasluzuje
trazi...
[ Generalna
]
18 Oktobar, 2008 20:11
Da li da verujem u ljubav il' ne?
Da ubijem tu malu pticu srece
kojoj dugujem svoje najlepse sne...
Ima li veceg bola ili radosti vece
Da li da verujem u ljubav il' ne?
Da ubijem tu malu pticu srece
kojoj dugujem svoje najlepse sne...
Ima li veceg bola ili radosti vece
Da li da verujem u ljubav il' ne?
[ Generalna
]
16 Oktobar, 2008 19:22
Izvinite...znate li gde je ulica Tresnjev cvet?
-Pa,sad...znate
nije tako daleko
eno,tamo
od onog frizera krenite levo
pravo do solarijuma
na cosku,pored prodavnice
tamo gde prodaju divne cizmice
skrenite desno
idite do kraja
i eto...tu vam je.
Rekla bi devojka
plave kose i brzog pogleda...
Ili:
-nije to daleko
odmah cu vam reci
idite pravo
tacno do one kladionice
pa skrenite levo
pravo do limara
na cosku,pored kafane
tamo gde sedi ono veselo drustvo
idite do kraja
i eto...tu vam je.
Rekao bi mladic
trsave kose i veselog osmeha...
Kada negde zalutate
pazite koga pitate za put.
[ Generalna
]
13 Oktobar, 2008 18:53
Nesto mi nedostaje...ne bih sebi mogao da objasnim sta tacno,tek osecam da se u meni pokrenulo izvesno nezadovoljstvo.
Negde iz dubine podsvesti krenuo je lagani talas nespokoja,uvukao se pod kozu,krenuo ka srcu i zelucu.
I osecam da dobija na snazi,kao cunami,preti da spere sa povrsine sve sto jesam i sto zelim da budem.
Imam ispunjen zivot,poslovi se krecu uzlaznom linijom,intezivno se druzim,upoznajem nove ljude i stalno vidjam sa dragim drugarima...pored mene je prelepa,atraktivna devojka,koja me odlicno razume.
Cak i dobro kuva...sto nikada i ne ocekujem od nekoga.
Umem i sam.
Veceras cu da spremam ribu sa drustvom i devojkama,picemo vino,pricati price...smejati.
Savrsen kraj jednog dana.
Opet,nesto nedostaje...
Mozda je to osecaj da je pored mene,najzad,devojka sa kojom bih mogao da provedem citav zivot.Osecaj da je vreme da nekoga pustim u sve moje i da se,na radost svih baka,tetki,komsinica,kasirki,zena na pijaci...ozenim i cekam decicu.
Ona je sve sto jedan muskarac sme pozeleti i jos i vise od toga...drugar,pravi laf!
A,opet,ljustura u koju sam se sakrio ne da unutra.
Osecaj da bih,mozda,celo svoje bice izdao kada bih se predao.
Kada bih bio,bar,siguran da sam stigao na kraj puta.
A da me ne muci ovaj osecaj,da moram jos da pesacim i trazim.
Negde iz dubine podsvesti krenuo je lagani talas nespokoja,uvukao se pod kozu,krenuo ka srcu i zelucu.
I osecam da dobija na snazi,kao cunami,preti da spere sa povrsine sve sto jesam i sto zelim da budem.
Imam ispunjen zivot,poslovi se krecu uzlaznom linijom,intezivno se druzim,upoznajem nove ljude i stalno vidjam sa dragim drugarima...pored mene je prelepa,atraktivna devojka,koja me odlicno razume.
Cak i dobro kuva...sto nikada i ne ocekujem od nekoga.
Umem i sam.
Veceras cu da spremam ribu sa drustvom i devojkama,picemo vino,pricati price...smejati.
Savrsen kraj jednog dana.
Opet,nesto nedostaje...
Mozda je to osecaj da je pored mene,najzad,devojka sa kojom bih mogao da provedem citav zivot.Osecaj da je vreme da nekoga pustim u sve moje i da se,na radost svih baka,tetki,komsinica,kasirki,zena na pijaci...ozenim i cekam decicu.
Ona je sve sto jedan muskarac sme pozeleti i jos i vise od toga...drugar,pravi laf!
A,opet,ljustura u koju sam se sakrio ne da unutra.
Osecaj da bih,mozda,celo svoje bice izdao kada bih se predao.
Kada bih bio,bar,siguran da sam stigao na kraj puta.
A da me ne muci ovaj osecaj,da moram jos da pesacim i trazim.
[ Generalna
]
12 Oktobar, 2008 11:33
Saberi se!
Oduzmi se!
Na kraju svih jednacina
uvek dodjes do istog skora...
Od svih na svetu ti si bolja
Od svih na svetu ti si gora...
Oduzmi se!
Na kraju svih jednacina
uvek dodjes do istog skora...
Od svih na svetu ti si bolja
Od svih na svetu ti si gora...
[ Generalna
]
10 Oktobar, 2008 18:49
Ni radost
A ni briga...
Ni sreca
A ni tuga...
Zivot i smrt.
Danas je samo ostalo
ovakvo kakvo je
i nikako drugacije...
A ni briga...
Ni sreca
A ni tuga...
Zivot i smrt.
Danas je samo ostalo
ovakvo kakvo je
i nikako drugacije...
[ Generalna
]
08 Oktobar, 2008 21:25
Tuzno je,zaista tuzno.
Postoji jedan fenomen,prisutan kao snazna crta naseg mentaliteta.
Verujem da nesto slicno postoji i medju drugim narodima,ali mi se ipak cini da se kod nas najlakse voli.
O kakvoj ljubavi sada pricam?
Nas ce vas narod jako voleti,skoro bezrezervno.
Sve dok ste slabi i u nevolji,sve dok vas susrecu razne bede i nesrece.
Pomagace vas i hrabriti kada tonete...imacete svo sazaljenje sveta,topli stisak ruke,cak i u odsudnim trenucima,nigde necete naci toliko toplu rec i tako snazan zagrljaj,kao u Srbiji.
Ali,ne dao vam dragi Bog, da ste snazni i samosvojni!
Nemojte se usuditi da mislite svojom glavom,i jos da se drznete da budete u pravu!!!
Ako ste vec mladi i lepi,ako ste obrazovani i rado docekani u svakom drustvu...
Ako ste uspesni i jos kadri da pomognete svakome,i to bez nadoknade i reci hvale,vec iz cistog licnog osecaja solidarnosti...e,tu se dobro pripazite.
Cini mi se da ljudi misle,ako ste vec takvi da vam pomoc ne treba,ako ste toliko snazni da odskacete od njih,onda niste zasluzili ljubav i iskreno divljenje,vec podmetanje nogu i razne spletke.
Ko da vas voli,kada ste se usudili da budete srecni?
Zar na ovu bedu i krizu da se smejete i radujete,i jos da uspevate u zivotu?!
E,ne moze brajko...
To nije pristojno,a nije ni u redu.
Ima da patis kao i svi,a ne svojom srecom da izazivas posten svet.
Zato,ako si srecan i dobro ti ide...pogni glavu i ucuti,primiri se.
Proci ce i to.
Pa ces ponovo biti voljen i gledace te sa sazaljenjem,pomagati ti.
Samo pazi da te ne "krene",to je nemoguce oprostiti.
[ Generalna
]
07 Oktobar, 2008 19:24
Kada zelimo da smo jedno pored drugog
svakog sekunda
svoga dana.
Kada mislimo jedno na drugo
svakog trenutka
kada nismo zajedno.
Kada usnama zudno ispijamo dah
i ne zelimo da poljubac
ikada prestane.
Kada noge klecaju i srce presakace krug
svaki put
kada se dotaknemo...
Sve je to ljubav.
I jos i vise od toga...
I eto odgovora,na pitanje goruce
Voleti lazno,nije moguce!
svakog sekunda
svoga dana.
Kada mislimo jedno na drugo
svakog trenutka
kada nismo zajedno.
Kada usnama zudno ispijamo dah
i ne zelimo da poljubac
ikada prestane.
Kada noge klecaju i srce presakace krug
svaki put
kada se dotaknemo...
Sve je to ljubav.
I jos i vise od toga...
I eto odgovora,na pitanje goruce
Voleti lazno,nije moguce!
[ Generalna
]
04 Oktobar, 2008 11:47
Briga me sta misle!
Neka misle da sam slatkoreciv
da imam "namere"
da sam kao svi.
Neka brinu lazem li
da mi je svet na dlanu...
Hocu da volim.
Jako!
Do krvi...
I hocu da volim tebe.
I tacka
.
Ljubav je jedina droga od koje zavisim...
Neka misle da sam slatkoreciv
da imam "namere"
da sam kao svi.
Neka brinu lazem li
da mi je svet na dlanu...
Hocu da volim.
Jako!
Do krvi...
I hocu da volim tebe.
I tacka
.
Ljubav je jedina droga od koje zavisim...
[ Generalna
]
02 Oktobar, 2008 18:44
Vec vidim...nista veliko i vazno u zivotu necu postici.
Jasno mi je kao dan...
Sve one gimnazijske zelje,mastanja,svi veliki ciljevi i stremljenja.Sve se,konacno,svelo na pravu meru.
Onaj snazan osecaj posebnosti,i jaka vera da sam drugaciji,uverljivi dokazi umem da pokrecem,snazim...sve se to iskristalisalo i pokazalo mi moju pravu meru i mesto pod suncem.
I srecan sam!
Sacuvaj me Boze velikih dela i velikih ljudi!
Sada shvatam da nikada,zaista,nisam ni zeleo da budem veliki i poznat.
Nisam zeleo bogatstvo,visok polozaj i znacaj u drustvu.
Jer,da jesam,imao bih to sigurno.
Covek moze sve,ukoliko je u njemu snazna zelja da uspe.
To je jedna jednostavna istina.
A ja znam da stvarno i nisam zeleo one zelje koje nam namecu roditelji,drustvo i zivot sam.
Nemam osecaj za novac,odnosno ne vidim jasno cime me on moze uciniti srecnijim i zadovoljnijim.
Ne vidim zasto biti priznat i poznat...
Umem sebi da stvorim sve sto je dovoljno i potrebno.
Imam snagu,zdravlje i pamet.
Imam svoj mir,spokojstvo ususkano u ljude koji me okruzuju.
Volim i voljen sam.
Ne poznajem sujetu,osim one koju prepoznam u drugim ljudima.
I klonim ih se.
I jesam poseban.
Jedinstven!
Najbolji!!!
I nismo li svi takvi...
Covek se rodi,zivi,voli...
Covek stvara novi zivot,dosanja sebi porodicu.
Covek umire.
Jednostavno.
I covek treba da postuje onaj glasic u sebi i bude ono sto zaista jeste i sto stvarno zeli.
I to je sve.
Ko tako ne zivi,uzalud zivi.
Jasno mi je kao dan...
Sve one gimnazijske zelje,mastanja,svi veliki ciljevi i stremljenja.Sve se,konacno,svelo na pravu meru.
Onaj snazan osecaj posebnosti,i jaka vera da sam drugaciji,uverljivi dokazi umem da pokrecem,snazim...sve se to iskristalisalo i pokazalo mi moju pravu meru i mesto pod suncem.
I srecan sam!
Sacuvaj me Boze velikih dela i velikih ljudi!
Sada shvatam da nikada,zaista,nisam ni zeleo da budem veliki i poznat.
Nisam zeleo bogatstvo,visok polozaj i znacaj u drustvu.
Jer,da jesam,imao bih to sigurno.
Covek moze sve,ukoliko je u njemu snazna zelja da uspe.
To je jedna jednostavna istina.
A ja znam da stvarno i nisam zeleo one zelje koje nam namecu roditelji,drustvo i zivot sam.
Nemam osecaj za novac,odnosno ne vidim jasno cime me on moze uciniti srecnijim i zadovoljnijim.
Ne vidim zasto biti priznat i poznat...
Umem sebi da stvorim sve sto je dovoljno i potrebno.
Imam snagu,zdravlje i pamet.
Imam svoj mir,spokojstvo ususkano u ljude koji me okruzuju.
Volim i voljen sam.
Ne poznajem sujetu,osim one koju prepoznam u drugim ljudima.
I klonim ih se.
I jesam poseban.
Jedinstven!
Najbolji!!!
I nismo li svi takvi...
Covek se rodi,zivi,voli...
Covek stvara novi zivot,dosanja sebi porodicu.
Covek umire.
Jednostavno.
I covek treba da postuje onaj glasic u sebi i bude ono sto zaista jeste i sto stvarno zeli.
I to je sve.
Ko tako ne zivi,uzalud zivi.
[ Generalna
]
30 Septembar, 2008 19:29
Kako je tesko sujetnima
kako sebicnima
koliko nemira duse
u uterivacima Dugova(kuda li ih uteruju?)
isterivacima Pravde(kuda li je isteruju?)
Kako je prazno namrstenima,
samotno ljutima...
Koliko krivih Drina
ispraviti
uvreda otrpeti
psovki izreci...
Kratak je ovaj zivot
i za one
koji su tu na radost i srecu
kratak i onima
koji hoce da se muce,gledaju tudju vrecu.
Kratak je zivot svakako...
Pa
zasto ga onda
trositi na gluposti
kada zvezde citavu noc cekaju
da uzivamo u njihovom treperenju?
[ Generalna
]
25 Septembar, 2008 23:37
Dolaze i odlaze
lazu
tuguju...
Neki ismevaju
neki i snevaju
uvredjeni
ubedjeni
neko na svojoj strani
neko ni na cijoj
neko ga boli u grudima
neko ne veruje ljudima...
Tako vazno
Tako bitno.
Tako ljudski...
Ali,
bas,
pa,
takoreci
NIJE VAZNO!!!
I nista nije bitno...
Nekom se Mesec zapleo u pogled
negde iza oblaka
neko se zaljubio u Decaka
nekoga Devojcica zacudila
ostavila bez daha...
Neko se uplasio zivota
neko poceo da sanja,
nekoga jos uvek prva ljubav proganja.
Nije vazno
zaista
malo sta izgleda tako vazno
kad te neko zagrli iskreno i tako snazno
kao da grli celi svoj zivot.
[ Generalna
]
21 Septembar, 2008 15:45
Ona je mala i slatka…kada je covek vidi pozeli da je zagrli i vise nikada ne pusti,da je stavi na dlan i uziva u leprsanju njenih sarenih krila.Kakva sad krila?E pa nema krila,ali je leprsava i vesela,kao Zvoncica iz Petra Pana.Eto takva je.
Na njenom licu stalno plese osmeh koji topi sve. Oci, kao u laneta,gledaju svet oko sebe sa slatkom naivnoscu,oci decije,oci sanjive… I nikome pogled nije tako mazan kao njoj kada je zaljubljena.
A kako tek voli!Jedan trenutak njene ljubavi je kao citav zivot.I onaj osmeh koji krije dlanovima kada je srecna,tada kao da je citav svet srecan.Stvorena za sve:za dan i za noc, za muziku i za tisinu, za ljubav i za svadju, stvorena za poljupce, za neznost,strast…
Sve za njenu srecu,a opet ona nije srecna.
Vidi se da nije srecna.Po zamisljenom pogledu,po nestaslucima koji odaju nemir duse,po zelji da uvek bude negde drugde-dalje od ljudi koje poznaje,dalje od svog zivota,dalje od sebe…
Ipak,ima nade za nju.Mora je biti.Ponekad mrak izbija iz njenih tamnih ociju,povredjuje sve koji je vole i tada cini sve da je se zamrzi,ali kod nekoga to ne uspeva.
Ona ima nekoga od koga nije uspela sakriti svoje dobro srce i dusu koja se nije stigla uprljati,jer se za zlato prljavstina ne hvata.
“Plasi me zivot” rekla je jednom.A nije shvatila da se zivota ne treba plasiti.Treba ga ziveti.Jer zivot je sve sto imamo sa svim svojim usponima padovima,nepredvidljivoscima,sa njegovim radostima i tugama….
Kako joj nedostaje sigurna ruka da je vodi kroz lavirinte sudbine i jos vise-kroz hodnike njenog srca,jer tako lako zaluta,taj mali leptiric u njoj, koji ne zna koji je cvet najsladji.
Ali tu ruku mora sama pronaci,ili sto je teze:prepoznati pravi dlan,medju onima koji su pruzeni ka njoj.
Plasim se za nju.
Voleo bih da smo slucajni znanci,samo dve osobe koje su prosle jedna pored druge…i zaboravile se.Ali nismo.
Jednom me je nazvala svojom srecom i ja sam pozeleo da to ostanem citavog zivota.
Ne znam zasto.Mozda jer je to lep osecaj-biti necija sreca.A mozda i zato sto znam da ona ume sve da vrati stostruko-i ljubav i mrznju.
I na kraju,jos hiljade i hiljade reci moze se potrositi na nju i sve ce biti prazne
i odzvanjace suplje.
Nikada vise niti jednu jedinu rec ne treba reci.Nista vise osim onoga sto stane u zagrljaj i tisinu.Jer samo to je istina kada je ona u pitanju.
Na njenom licu stalno plese osmeh koji topi sve. Oci, kao u laneta,gledaju svet oko sebe sa slatkom naivnoscu,oci decije,oci sanjive… I nikome pogled nije tako mazan kao njoj kada je zaljubljena.
A kako tek voli!Jedan trenutak njene ljubavi je kao citav zivot.I onaj osmeh koji krije dlanovima kada je srecna,tada kao da je citav svet srecan.Stvorena za sve:za dan i za noc, za muziku i za tisinu, za ljubav i za svadju, stvorena za poljupce, za neznost,strast…
Sve za njenu srecu,a opet ona nije srecna.
Vidi se da nije srecna.Po zamisljenom pogledu,po nestaslucima koji odaju nemir duse,po zelji da uvek bude negde drugde-dalje od ljudi koje poznaje,dalje od svog zivota,dalje od sebe…
Ipak,ima nade za nju.Mora je biti.Ponekad mrak izbija iz njenih tamnih ociju,povredjuje sve koji je vole i tada cini sve da je se zamrzi,ali kod nekoga to ne uspeva.
Ona ima nekoga od koga nije uspela sakriti svoje dobro srce i dusu koja se nije stigla uprljati,jer se za zlato prljavstina ne hvata.
“Plasi me zivot” rekla je jednom.A nije shvatila da se zivota ne treba plasiti.Treba ga ziveti.Jer zivot je sve sto imamo sa svim svojim usponima padovima,nepredvidljivoscima,sa njegovim radostima i tugama….
Kako joj nedostaje sigurna ruka da je vodi kroz lavirinte sudbine i jos vise-kroz hodnike njenog srca,jer tako lako zaluta,taj mali leptiric u njoj, koji ne zna koji je cvet najsladji.
Ali tu ruku mora sama pronaci,ili sto je teze:prepoznati pravi dlan,medju onima koji su pruzeni ka njoj.
Plasim se za nju.
Voleo bih da smo slucajni znanci,samo dve osobe koje su prosle jedna pored druge…i zaboravile se.Ali nismo.
Jednom me je nazvala svojom srecom i ja sam pozeleo da to ostanem citavog zivota.
Ne znam zasto.Mozda jer je to lep osecaj-biti necija sreca.A mozda i zato sto znam da ona ume sve da vrati stostruko-i ljubav i mrznju.
I na kraju,jos hiljade i hiljade reci moze se potrositi na nju i sve ce biti prazne
i odzvanjace suplje.
Nikada vise niti jednu jedinu rec ne treba reci.Nista vise osim onoga sto stane u zagrljaj i tisinu.Jer samo to je istina kada je ona u pitanju.
