[ Generalna ] 24 April, 2008 10:06

"Tri sibice kresnuh u noci
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oci
Poslednju da ti vidim usne
Onda pomrcina da se svega secam
Dok te u narucju svome stezem srecan."

 

...saputao  je moj drug Prever,sa neizbeznom cigaretom u uglu usana.
Pevao je ko zna kome,ko zna kojoj,ko zna kada....
A ja sam se smeskao.
Svega nekoliko redova napisanih ko zna kada,a eto kako bude emocije i secanja.
Koliko sam ih puta saputao.
Koliko puta su ih saputali.
Koliko osmeha dobili
Tih sest redova nabacanih reci....

Taman tako da mi je zao sto ih ja nisam napisao.
Taman tako da sam srecan sto su,ipak, zapisane i objavljene.
Sto ih neko moze sapnuti nekome
Bilo ko
Bilo kome.
I sto se na kraju poslednje reci
odmah iza sicusne tacke
one koja se i ne vidi kada se sapuce....
iza ovih nekoliko reci i njihovog kraja
Uvek,ali zaista uvek
krije jedan nezan osmeh i nekoliko dugih zagrljaja!


Merci,mon ami Jacque... 

[ Generalna ] 23 April, 2008 11:26

"Volim je smrtno
volim je ludacki!
dao bih svu svoju krv
a da joj ustedim samo jednu suzu..."

 

Procitao negde,jednom davno.
I udarila me je ova recenica tako snazno da sam je zapamtio za citav zivot.
To je ljubav! 
Uzvisena,bezrezervna,iskrena i odana...
Ali to nije ljubav ljubav.
Ona ljubav koja nagoni da se cine lepe stvari,da se zajedno sanja,
ona ljubav koja pokrece,hrani,leci...
Nije mi se dopala ova ljubav o kojoj sam citao,ali me je poterala na razmisljanje.
Dok sam bio sasvim mladji,gonile su me "Ljubavi jednoga dana..." one koje traju kratko u trenutku,ali zive u nama citavog naseg ovozemaljskog postojanja,one ljubavi koje nas cine zivim.
I ovde sam o tome pisao,prepisujuci dragog Ivu Andrica.
Ali sada,kada vec osecam da vecnost mog zivota vise i ne mora biti zaista vecna,
kada polako gazim po reci zivota,skoro na pola puta od druge obale,
sada vec zelim "ljubav citavog zivota",uz sve sto ona nosi. 
Trazim.
I spreman sam da je nadjem.
Ma gde ona bila
i ma u kom licu se pojavila...
Ali pre toga
sasvim malo pre toga
Jos samo malo
zelim da usnama po kojim volim da plesem
dopustim onoliko trenutaka vecnosti
koliko bude nasih dana
u kojim se volimo
u kojima se radujemo
u kojima postojimo.
I sve tako
dok se ne pojavi
bas ona
koja je vec dugo tu.

[ Generalna ] 19 April, 2008 12:32

Ne volim opsta mesta,volim nesto svoje...
Kao sto je moje da odlazim na svirke bendova koji umeju da naprave posebnu atmosferu. 
Eto,sinoc,par sati izuzetne svirke napunilo mi je baterije za sve sto moze doci narednih dana.
Bend "PROROK" slusao sam prvi put pre nepunih mesec dana,i tada odlucio da odem ponovo
cim budem saznao gde ih mogu cuti ponovo...
Harizmatican pevac par sati mi nije dao mira sa pesmama domacih i stranih rok hitova.
Nekoliko puta,zatvorenih ociju,imao sam utisak kao da pola metra od mene peva glavom i bradom 
John Bon Jovi..."she's a little runaway" za sve "pobegulje" ovoga sveta...
Potpuna magija sabijena u 3 sata ciste harmonije gitare i energicnog glasa.
Mozda sam rodjen u pogresno vreme,ili u pogresnom okruzenju,
tek za sve ove godine nisam nasao nista zanimljivo
u muzici "moje mladosti".
Kao da se sve sto valja vec snimilo u nekom vremenu kada ja jos nisam postojao,
ili sam bio jako mali...
I onda,gledam tog pevaca kome je Bog dao izvanredan glas,koji se tamo smesi,potpuno svestan kakve nam darove daje sa svakom pesmom koju je otpevao.
Pevaca koji,cak i fizicki,izgleda kao potuno uspela rok zvezda americke estrade.
Pevaca koji mi kaze:
"veceras smo momci i ja zaradili po 50 evra...ko kaze da se ne moze ziveti od rok muzike u Srbiji?"
Rece i nasmesi se kao da je upravo zgrnuo 50 000 evra od svirke pred prepunom Arenom...
I ja sam se nasmejao...pomalo kiselo,doduse.
A onda smo,obojica,shvatili da je tu noc,kao i svaku koju je proveo svirajuci i prevajuci,
darivao dobre vibracije svim ljudima oko sebe,kao i da mu se to vratilo umnozeno mnogo vise puta nego sto je to moguce novcem izraziti.
Muzika je magija.
Ples je radost.
A ja sam se sinoc mnogo radovao...
Negde,u belom svetu,vrte se milioni preko gitarskih zica...
Ovde,upoznao sam coveka koji je milione pretocio u osmehe.
Mozda bi negde bio nesto kao Bon Jovi.
Ovde je veciti decak sa osmehom i glasom.
Neko ko zivi svoj san,potpuno srecan.
Tuzno je sto ovde ne moze biti sve sto bi mogao.
I lepo je sto je potpuno zadovoljan svojom zvezdom srece.
Dovoljno je sve sto je potaman.
Jos jedno divno vece
jos jedan zvedani trenutak.
Jos ima magije na svetu...

[ Generalna ] 18 April, 2008 11:02

Niko ne moze biti srecan za ceo zivot,vec samo za trenutak.
To su oni trenuci za koje vredi ziveti….

Zbir trenutaka cini jedan lep zivot.

I problema covek nema,dok ih sam sebi ne napravi. 

[ Generalna ] 17 April, 2008 10:34
Nikada ne budite tako uzurbani
A da nemate vremena
Da oslusnete travu kako raste…
Niti toliko zauzeti
da nemate vremena
pogledati kako se otvara pupoljak ruze…

Jedan se izlazak Sunca
Razvuce na nekoliko sekundi
toliko potraje i njegovo nestajanje
Svakoga dana

Nemojte da nemate vremena…

Da uzberete prvu tresnju
I zatvorenih ociju uzivate u ukusu Prirode,
Da sednete na obalu Reke
I osetite mir vekova koji proticu….
Da tiho oslusnete otkucaje svog srca.

jer to su otkucaji Svemira u Vama!

Nemojte da nemate vremena…
Jer
Sta onda imate?!

[ Generalna ] 16 April, 2008 10:32

Pomislio bih da je lenjost u pitanju,pa nedostatak inspiracije,"kilavo" prolece...ili bilo sta drugo.

U stvari,ne pisem jer nemam vremena!
Ne znam kako se doogodilo da jedan klasican dvadesetcetvorocasovni dan postane tako kratak da u njega stavim sve sto zelim...

Ustajem,redovno,oko 7 i nisam kuci pre ponoci,skoro nikad!
A pojma nemam sta sve stane unutar tih 17 sati aktivnosti.
Previse ljudi oko mene,zivotnih prica,dobrih i losih dogadjaja,sastanaka,poslovnih prilika,
priprema za neke druge vode... 
Kada se najzad nadjem u svom krevetu,na kraju dana,sa prvim dodirom meke posteljine,tonem za nekoliko sekundi u san.
I ne mogu zamisliti lepsi trenutak od onog kratkog momenta,kada sam jos uvek budan,a svaki treptaj oka me vodi u opustenost sna....
Kao ni one zlatne trenutke kada jutrom otvorim oci,promeskoljim se...i osetim mir i tisinu jutra.
Sve dok ne otvorim vrata i zakoracim u uskomesanost novog dana.


Vidim da je svega bilo na blogu.
Susreta,povrataka dragih blogera,nekih novih lica koji prete da postanu draga
kao i stara,dobro poznata...

Drugar je juce objavio da mu je devojka trudna.
I to je najdraza vest u ovom prolecnom sivilu.
Stizu nam "neki novi klinci..." razmisljamo ovih dana,ja i moji drugari.
A ja razmisljam:
Sve dok ima ljudi kao ona,meni draga,vecina na ovom blogu
i sve dok na svetu ima dobrih ljudi
ima nade za buduce klince i klinceze...
Nismo im sasvim upropastili ovaj svet.

 

I eto...ja sam dobro,sto i vama zelim.
Zeljno iscekujem vasa nova pisma. 

Prijateljski pozdrav

 

Dalibor 



 

[ Generalna ] 10 April, 2008 22:03

Kao lud
jurio sam nocima
Kao lud
jurio sam danima...
Pokusavajuci da te ubijem u sebi.


Najzad sam shvatio!

 

 

Nestaces
tek onda kada i mene nestane...

[ Generalna ] 09 April, 2008 12:45


Kada zazmuris
I pogledas sebe iznutra
Sve ti postane jasno namah
Svako juce,danas,sutra…

Kada zazmuris
Jako,najjace,iz sve snage!
Pozelis da nestane ovaj svet
I sve one prilike drage…

Jer kada zamuris
I osetis sve,iza nemira
Pozelis da izmastas lepsi svet za sebe
Na obodima ovog svemira.


A masta…
Zna se!
Masta moze svasta…

 

Zazmuri!

Jednom kada otvoris oci,sve ce doci na svoje mesto...
Ako umes da zelis zmureci,
devojcice. 

[ Generalna ] 08 April, 2008 07:09
Nekako s proleca…nasao sam se tamo gde ljubav pocinje
U vrtlogu emocija moje srne oci crne
Gledale su u mene
plesale su pored mene…
I kad sat zazvoni na kuli
Znacu da je vreme
Da se prosetam pored Miljacke.

I za sve ove godine,zvale su me moje ulice
I hodio sam njima
I nikada zazalio ni zbog jednog koraka
I umrecu nocas od lepote…znam
Jer umirem svake noci.
A umreti ne mogu
Nema smisla
Umreti sada
Kada je zivot najlepsi.

Na dlanu mi pise da moramo sanjati
jer sanjati mogu samo uzviseni
Oni kojima su zvezde sestrice.
I volio bih da si tu
Uvek tu
Da setamo daljinama
I da ne damo da ovaj osecaj ode
Jer ima nesto od srca do srca
Suzo moja…

I znam
Tebi je do mene stalo
I ti znas
Znam da znas da me bolis
I ne dam da taj osecaj ode…
Jer sad je srce stena
Ali stena cvrsta kao ljubav.

I posegnucu jos jednom
U riznice secanja
Pa cemo malo da se kupamo
Malo cemo da se suncamo
Volimo
Kao nekada
Kao uvek
Kao zauvek.

Jer ti si
Lepa
Mlada
Pametna

A ja lud za tobom

Sve do kraja
Kada ti sapnem:
”oci su se navikle na mrak”
I kada zaplesemo
Kroz tvoga srca vrata
Dirlija Ti i Ja…

Sve dok nemiri ne budu deo nas
Sve dok ne kucne…zadnji cas.

[ Generalna ] 28 Mart, 2008 07:49

Nema se vise kud,osvanulo je prelepo jutro,tako lepo kao da je jedino do kraja sveta.

Niti jedan dan vise ne treba potrositi na proslost
na nervozu
na besmislene dileme
na napetost i svadjice...

Treba udahnuti ovaj svezi vazduh
treba namignuti Suncu
treba poceti ovaj dan.

Ponesto,tera me inat kroz lavirinte zivota...
Kada nesto zelim,zelim to do kraja,potpuno i bez izostatka.
 I meni se zelje ostvaruju
jer  moja zelja nije velika 
mala je
taman koliko i njene usne.

One koje zelim da vidim nasmejane
one koje zelim da mi sapucu
one koje zelim da ljubim...

 

 

[ Generalna ] 25 Mart, 2008 20:12
Potpuna belina papira ispred mene…I strah od praznine.
Kao sto,poneko,ume da iz pukog straha i nesigurnosti zatrpava vazduh oko sebe praznim recima,tako se i ja,ponekad,nadjem ispred praznine papira ispred sebe.
I pocnem da kuckam.
Tek onako…da ispunim,ne znam ni sa cim.
Jednostavno,reci pocnu da se nizu bez nekog narocitog reda i smisla,a ja u svemu tome kao nemi posmatrac.
Cutim,gledam i cekam,da vidim kuda ce me odvesti ovo jednolicno kuckanje po tastaturi…
U jednom savrseno nepotrebnom danu promicali su ljudi,lica,sudbine…I ni jedna me nije dirnula niti pokrenula.
Da sam zaspao juce uvece i da sam se probudio sutra,ne bih propustio nista vazno.Stavise,ne bih nikada ni primetio nedostatak ovog tmurnog,besmisleno hladnog dana…
Tu je,cak,citav dan bila i Ona.
Ali,eto,ni sve moje magije nisu uspele da ozive dodire i osecanja,jedno pored drugog,bez strasti,uspavani,kao da smo dvoje koji nestaju,kopne…I sav uzas mojih najgorih kosmara je u bezvoljnosti i bezidejnosti,pokazao se u ovom danu.
Svu svoju energiju,sav zar krvi,svu inteligenciju,svaku procitanu knjigu spreman sam da ulozim u stvaranje savrsenog dana,punog ideja,smeha,sarma i uzbudjenja.
Stvaranje magicnog sveta nije lak zadatak,ali to je ono sto zelim da uradim u svom zivotu.
Samo da pored sebe imam nekog za koga cu da se borim,kome cu da ulepsavam svaki dan,koga cu da zavodim i zavedem svakog Bozjeg dana.
Da ovaj zivot pretvorim u umetnost zivljenja.

Zavrsicu ovaj dan nezadovoljniji nego sto sam ga zapoceo.
A to je neuspeh.
A ne postoji ni jedan razlog za to,osim licnog osecaja praznine.

I znam da ce proci.
Mora proci.
Ali iskoristi cu ovaj dan da ispunim jedan papir.
Jos jedna fotografija,kao uspomena na 25.03.2008.
Mnogo zivotvornija i sa vecom moci podsecanja nego bilo koja prava fotografija.

Danas sam se probudio u 6 30.
Danas sam radio do 13 30 i nista se nije dogodilo.
A NISTA je nesto STRASNO.

Onda sam bio do Nje,pokupio je sa posla.
Kupovali gluposti u Maksiju(nismo se smejali)
Bili u Sava Centru da kupimo karte za Crvenu Jabuku.
Otisli na Gardos.
(mislio sam da ce me pogled na moj Dunav razvedriti)
Poljubili se na klupi.
Rucali u “Vagonu”
(konobari bili odvratni,spori i lenji,restoran previse bucan…)
Vozili se kuci kroz vejavicu snega,drzali za ruke i cutali…
I to je sve.
Zapamticu kako su joj dlanovi bili vruci,koje smo pesme slusali,i praznine koju smo oboje osecali.
I nervoze koju sada osecam.
I belog papira koji se ispunio redovima koji imaju zadatak da me podsete na ovaj dan.

To je fotografija ovog mog utorka.

Da me podsete
kada ponovo budem sav u bojama svih duga Sveta
kada budem slikao osmehe na svakom licu koje sretnem
kada magicni stapic pocne da posipa svoju zvedanu prasinu
da sam covek
kome treba Sunca.


[ Generalna ] 23 Mart, 2008 09:27
Ljubav je kada brines za mene
I kada brinem
Ljubav je u nedostajanju
A ne u prisustvu
Onda kada mi nedostaje tvoj dlan i tvoj dah
Onda kada ne mozes zaspati bez mojih ruku oko tebe…

Ljubav nije stvar dogovora
Njoj razloga ne treba
Cak ni stvar potrebe,izbora…

Ljubav je ljubav
Sama sebi dovoljna

Ljubav je kada ti sapucem
A ti tiho usnis
Srecna i zadovoljna.

I ljubav ume da grebe i boli
Ne dopustimo joj uvek da bude lepa
Ljubav je kad se jos jace voli
Kada dusa postane slepa.

I mnogo je toga da nas povredi ,uvredi…
Ne marim mnogo za to.
Jer znam da svaki trenutak ljubavi vredi
Kao drugih zivota sto…


[ Generalna ] 21 Mart, 2008 15:19

Nebo je rodilo Sunce
samo da bi tebe grejalo

moja ljubavi...

Vredniju nego ikad
mogli bi mi te ukrasti

moja ljubavi...

Ali ne plasim se
jer imacu ljubav
a uvek cu te voleti...

Moja ljubavi. 

[ Generalna ] 18 Mart, 2008 19:46
Tiha ceznja
Neznost
Lepa uspomena
Nekoliko lepih
trenutaka
Sapat
Tiho:
Laku noc
Ma
Toliko je lepih
Stvari na svetu
Ne treba se stedeti.


[ Generalna ] 16 Mart, 2008 14:57

I slobodno se vec moze reci: doslo je u svoj svojoj raskosi!


Istina,promicu oblaci,ume sve da se zatalasa i posivi...ali prolece je tu.
Stiglo je i ulepsavace dane onima koji umeju da uzivaju.
Umrecu jednog ovakvog proleca,znam da hocu.Prosto zato jer sva muka dugih,bljutavih zima,dozivi prolece kao trenutak kada sve,konacno,pocinje da izgleda lepse...dodju dani koji ulivaju nadu u buducnost...
Tako bih i voleo da umrem,na kraju jedne hladne zime,kada me prolece podseti na radost zivljenja.
Da celim bicem osetim sta napustam.

Ali nije to ono sto me baca u razmisljanje ovog proleca.
Pomislim kako me od celog 24-casovnog dana,opije samo nekoliko trenutaka proleca.
U cik zore,onda kada se ponosito Sunce pocne promaljati iznad dremljivog Dunava,
ja osetim svu vedrinu prolecnog zanosa.
Udahnem tada duboko i osetim kako se u meni,svakoga jutra,
bude uspavani osmesi i nada u jos jedan divan dan.
Tek nekoliko trenutaka novog prolecnog dana ispune me ushicenjem koje nosim citav dan...
Vazduh mirise,tisinu jutra bude usamljeni zvuci prirode,sanjivi putnici,lavez pasa...
I dan krene.
A onda,na samom kraju,doceka me jos jedan trenutak.
Sunce,zavrsivsi svoju setnju plavim Nebom,pocinje polako da se sprema na pocinak...pocinje suton.
A ja,nem i ganut,pratim ocima nestajanje uzarene kugle,pomalo tuzan i zamisljen,
osetim tisinu koju stvara dolazeca noc.
 I  sva lepota proleca stane mi u ova dva kratka i tiha trenutka,u prepunom,uzburkanom danu.

Zalim one koji nemaju vremena
da osete i predosete
ta pomeranja svemira
sto stanu u nekoliko trenutaka
dugih kao sva drevna stoleca.
Nista ne moze biti lepse i sjajnije
od budjenja uspavanog proleca!