Nikada nisam voleo rodjendane...bio  je to samo datum koji je oznacavao da smo obisli jos jedan krug planetom oko Sunca.
Dan kada se lepo obucemo,docekujemo goste...primamo poklone i smesimo se,po citav dan se smesimo.
A onda,sto sam stariji postajao,sirio se krug ljudi koje poznajem...mnozio se broj onih koje volim,ovako  ili onako...svet mi se cinio pun posebnih ljudi,izuzetnih dusa.
I,odjednom,sto sam stariji bivao,ja sam sa sve vecom ,gotovo decijom radoscu,cekao poklone,cestitke...lepe reci.
Svaki je dan na ovoj Planeti bio izuzetan dar,a osecaj koji se skupi u meni,kada se oko mene okupe svi ti dragi ljudi,puni ljubavi i iskrenih zelja,taj se osecaj ne moze ni sa cim porediti.
Dusa mi raste,kako kazu Cigani...

I nije to sujeta.

To je cist osecaj srece,sto je oko mene toliko dobrih ljudi.
Toliko ljubavi.
Znak da ostavljamo trag u svetu oko nas.
Da dusom dodirujemo druge.
Da je ljubav magicna.
Da ima svojstvo da se siri i uvecava.
Da je osmeh najveci dar.
I da je naveci dar nekoga nasmesiti.


Od svih ljudi,najdrazi su mi bas oni koji postoje samo na ovom blogu.
Jedino sto nas spaja,jesu dodiri duse,kojima se upoznajemo ,iz dana u dan.
Cista esencija ljubavi.
Mozda nam se lica nikada i ne sretnu...ali znam da su se ovde okupile ciste i lepe duse.
Ljubav je savrsena,upravo zbog  moci da postoji mimo svih pravila,bez ikakvih ogranicenja...
Ne postoje ni vreme,ni prostor...samo dodiri duse.
I mi koji smo se u tim dodirima prepoznali i zavoleli...

Hvala dragoj Sanjarenja...
Hvala premudroj Domacici.
Zahvaljujem osetljivom duhu nase Casper...

Hvala svima koje necu danas nabrojati,ali znate da vas u srcu zbrajam svakoga dana.


Voli vas vas Stepskivuk.