[ Generalna
]
23 Novembar, 2007 15:01
Probudio sam se posle teskog popodnevnog sna.
Probudio se,umorniji nego sto sam bio.To je bio san koji iscrpljuje i cedi dusu spavaca.
ne secam se vise,da li je bio lep ili strasan...znam samo da mi je
curio iz ruku kao vruc,suv pesak sa svakim trenutkom koji me je vodio
javi.
Procitao:
"srece covek nece imati sve dok bude zeleo,nadao se ili strahovao..."
23/11/2007, 15:33
Da! Nesto slicno opisah i u komentaru na blogu tuzne.
23/11/2007, 15:38
moj savet:idi opet odspavaj!:)
kazu da pre spavanja ne treba misliti ni na sta ruzno ili "tesko"...ja se jos uvek secam onog maminog:"Ajde nasmesi se,i sanjaj leptirice,cvetice,travcice...."...posle toga sam uvek spavala kao bbeba....:)
ali,i to sam prerasla....:))))
ljubim :*
P.S.Moram da priznam da cak i u jednoj tvojoj recenici covek pronalazi smisao,lepotu,draz......:**
23/11/2007, 16:54
poneki san čoveka toliko okupira da više ne vidi crtu koja ga odvaja od jave, ali, ipak...prodje
Prijatno!
24/11/2007, 00:46
huh..san ponekad bude težak, probudiš se, a n eznaš da li je zbilja ili san. I slike toliko upečatljive. Nedavno sam pisla o takvom jednom snu...
a o pročitanom..
želje, nade, strahovi i sreća...
vjera, ljubav, nada..čine svijet, bez doze straha...ne bi bilo interesantno:)