Poceo je da curi i dan pod rednim brojem 02,ove sveze,tek otpakovane godine...
Stisala se buka,slavlje i utihnuli poljupci iznad ramena,pracenim lepim zeljama.
Uvek iste reci,iste zelje: "sve najbolje"
Svake godine,opet i ponovo,iskrene i izvestacene,reda radi zelje...prste okolo.
Brojimo zelje i cestitke,nama upucene,nestedimice zelimo svima oko sebe "sve najbolje" zdravlja,srece...kao da su zelje nesto savim obicno.
Kao da ne treba paziti sta zelimo i kome.
I koliko iskreno i snazno.

Zelimo zdravlje.
Cak i onima koji su lenji da potrce,ne odricu se cigara i vole da jedu djubre.
Zelimo para.
Cak i onima koji dane provode u kafani,ne vole da rade,vole da pametuju.
Zelimo prinovu u porodici.
Cak i onima za koje znamo da ni sebe ne umeju da cuvaju...
Zelimo srecu.
Cak i onima koji ne umeju da budu srecni,pa onda idu kroz svet i ruse tudje snove.

Ma,sta ko mislio.
Znam da zelja ima svoj zivot,nezavistan od nas.
I da zelja ima tendenciju da se ostvari.

Naucimo,prvo,sebe...da zelimo.
I da zeljeno ostvarimo.
Naucimo druge da im ne mozemo i ne smemo zeleti vise od onog sto mogu da progutaju.

Svima koji zele novac,zelim da vredno i uporno rade.
I da im se taj rad isplati.

Onima koji zele zdravlje,zelim pameti i snage da se okanu cigareta,neumerenosti u alkoholu...da se zdravije hrane i da nauce da se smeju.
To je lek za sve,garantujem.

Svima bih pozeleo da ne budu sebicni,da osluskuju svet oko sebe...to je jedini put za srecu.
Ali tek onda,kada nauce da usrece sebe.

Blizi se Bozic.
Cuda se dogadjaju.
Cvrsto verujem u bozicno cudo.

Molim se Bogu,za one koje volim,za sve...da se usude zeleti.
I da se ne boje da krenu ka zeljenom.
Nebo nam svakoga dan otvara mnoga vrata.

 

Ponekad je dovoljno samo zakoraciti....