Kap po kap

Carobno je jutro svanulo
prekriveno belim i nevinim
tek rodjenim snegom
i ti si se probudila 
kao lane
tek progledalo...

Kad sneg padne
i kad se utisaju svi zvuci
sreca se u malom prepozna
kao dodir dlana,sa rukom u ruci
kroz noci hladne...

Vreme je...

Saram svojom dusom,evo vec 3 godine po ovom blogu...i naslo se tu nekoliko dragih ljudi,dovoljno smelih da me optuze da je ono sto pisem-poezija,i da to mene cini-Pesnikom.
O,kakve li ludosti!
Sanjam,volim i zivim i to je sve sto umem da radim...
A pisanje me je naucilo da svi delimo istu dusu,savrsenu i vecitu.
Da imamo iste strahove,iste ljubavi,iste bolove....da smo svi braca i sestre,od istog oca i iste majke.
Sve sam to saznao prateci drage komentare na ono sto sam pisao ovde.
Jer,nije moguce da ja pisem lepo...vise mi se cini da se u otiscima moje duse,tako mnogo njih prepoznalo,da osecamo isto bilo zivota oko nas.
I svu zahvalnost dugujem onima koji su odvajali vreme da procitaju moje redove,sve one koje je ponesto dirnulo,obodrilo...da se setimo da nismo sami.
Da je neko pre nas vec voleo,da je nekog vec bolelo...i da je Ljubav jedini i veciti zakon Zivota.

I nikada nisam imao zelju da napravim korak dalje i da objavim nesto od ovoga.
naprosto,tek to bi me zaista nacinilo pesnikom,a to je duznost i odgovornost koju ne smem olako prihvatiti...
Sve dok se nije pojavila jedna dama,sasvim niotkuda,nasasvsi me preko neobicnih i iznenadjujucih kanala...
Pojavila se dama koja mi je pokazala da sa mnogo strasti i zelje zeli da pomogne objavljivanje knjiga onih koji zavredjuju da se cuju...
I sasvim vesto uspela i mene da ubedi da tu spadam...

Vreme je da se pripremim za objavljivanje moje prve zbirke poezije.
Kazem "prve" jer je gotovo sigurno da se tu necu zaustaviti...kada jednom vec krenem.

I eto.

Vreme je da udahnem duboko i zakoracim u taj veliki i ozbiljni svet.

Ako neko ima sugestiju sta bih prvo trebao da uzmem u obzir,od oko 300 tekstova,mnogo bi mi pomogao...
Jer ce za par meseci svetlo dana ugledati 100 odabranih postova.

Toliko toga treba!

Da ti budes ti
pa onda
da ja budem ja
pa 
da od toga napravimo NAS.

I ljubav da nas veze...

Cini se da to nije lako
da od toga nema niceg teze.

Ljubav postoji!
Ali to je samo zvezda trunje...
treba traziti kopati raditi
i verovati...
izvan svake sumnje...

Nikad nije lako!

Treba traziti
sanjati
verovati
biti!

Ali 
jednom kad se desi
ljubav je nemoguce skriti.

Razvukli se oblaci nad Dunavom,lenjo,kao stari sivi macor kada se proteze iza starog smederevca...
Obukla je jesen svoj dobro poznati mantil,star i ofucan.
Nista se danas ne cini lepim i uzvisenim.
Samo sitna,dosadna kisa i malo loseg raspolozenja...
Ali,eto.
Treba biti vedar bas sada.
Ima dana kada sunce razbistri sve i sve nam se,na mah,ucini lakim i dostiznim.
Lako je tako.
Ajde sada,sada da vidimo ko ume da osmehom razveje oblake i nacini i ovaj dan suncanim i lepim.

Ko ume da se smeje...


Nikada me niko nece moci ubediti da se sunce  ne krije,kao deca kada se igraju zmurke.

Kada pada kisa,krije se...
Ali ne iza oblaka.

To bi bilo isuvise lako.


Siguran sam da se sunce tada krije u osmesima...

 

Kazi
"volim te"
ali reci to tiho
lagano
jedva cujno
i pritom
pogledaj u oci
duboko
sasvim mirno
kao da svoj zivot gledas
i neka se
tada
dlanovi nadju
isprepletani
spojeni
srasli
kao dva stabla
i onda
dotakni mi usne
polako
i ovlas
dotakni ih svojim
medenim
priljubi celo uz moje
da budemo
kao dva stabla
cije su krosnje
zaboravile gde im je korenje...
I sve tako polako
lagano
jer
samo se tako
vecnost moze stvoriti

...u ovom svetu gde nista nije sveto
i nista nije zauvek.


Amin! 

Ukradi nekoliko minuta ovog dana
od svih onih
koji kradu tvoje vreme
iskradi se kradom
i posveti se Sebi
jer to je najiskrenija posveta
kojom se mozes obradovati…

Uzmi sebe celog
i povedi se negde
pored nekog usamljenog stabla
okreni lice Suncu
i zazmuri obavezno
jer se veliko Sunce stidi pogleda
iz nekih svojih razloga
bas….

Dopusti svetu i  postojanju da te miluju
da osetis svu lepotu trenutka
i zivota
dok topli zraci miluju
ovaj dan
i tebe u njemu…

I probaj sad da budes nesretan
majcin sine!

Pozuteli list
zaplesao je vazduhom
sa kraja na kraj
od jednog proleca
jednog divnog proleca
dok je sve mirisalo i pupelo
pa sve polako
niz dane i noci
do jedne jeseni
jedne mirisne jeseni
pune uzdaha i setne ceznje...

Rastuzi se sve
onih dana
kada jesen zakuca na pragove
tuzno
kao rastanak sto je tuzan
kada se dvoje vole
isprepletanih dlanova
a voz polako polazi
neumitno
otece kao vreme...

Tuzni su rastanci
i tuzna je jesen.

I ta je tuga
najava neceg lepog...

Svaki je rastanak
jedno obecanje
novi sastanak
novo radovanje
iza svakog kraja
nesto se novo krije
nista nije zauvek
i nista vecno nije...

Iza svakog rastanka
krije se jedna ceznja
to je prava svrha odlaska
jedina prava teznja...

Da ne kazes nekom:
"iz moga srca nestajes"

vec jedino pravo:
"mnogo mi nedostajes"

I svako se toga odavno seca
iza svake jeseni i hladnih zima
dolaze ona divna proleca... 

Niko vam nikada nije rekao
da ce bas ovako biti
da ce se svaka radost tesko zaraditi
a da je tuga
uvek verna druga
stalan gost i uvek bliska
bolna vriska...

Niko ni nagovestio nije
sta se tu krije
da ziveti nije lako
i nije sve medno i slatko...

Cak ni za ljubav niko vam nije rekao
da se opekao
da je tu istina jedna
nimalo cedna
da ne  moze previse da se podnese
i da bi svako trebao da voli
samo onoliko koliko moze da ponese 
u velikom svom srcu....

Zivot nije lak.
Ali je lep.

Samo
pre nego pozelimo...
trebamo znati
imamo li stomak za krupne zalogaje srece? 

Tuga nam pripada.
Srece nisu svacije....

Zasto svi  misle da je drugacije?

Nasmesilo se sunce...
I ja sam se nasmesio.
Kao da svi oni dani u kojima je carevala tama,kisa i tmurno raspolozenje sluze da povecaju slavu Sunca,radosti i srece...

Nalazim se u velikim razmisljanjima i pronalazenju svog puta.

Predati dusu onome u cemu sam sposoban i uspesan.
Ili ziveti slobodno i nesputano,kao i do sad.


Nikako ne mogu pogresiti.


Uvek i svuda sam svoj.
I nikada nisam sam.
Tu je,pilence...tiha i mudra.


Sa ugradjenim cipom koji,kao jedinu komandu,u sebi sadrzi naredbu  ocuvanja duha i duse.


Ostacu svoj.
Smesicu se i dalje.
Okupacu svaki svoj dan radosnom ponesenoscu
i crtacu osmehe svuda kuda prodjem.

Dusa nije na prodaju.


Sve se moze steci...
Izgubljeno vreme nikada niko mi nece moci vratiti.


Pruzio sam vrtlog svojih misli ka belini papira.
I podelio sa svima vama...

Osmehom vas pozdravlja

vas Stepskivuk

Ocutalo je sunce
tvoju lepotu
mozda iz ljubomore
a ja nisam
i nikada ne bih uspeo
sakriti radost 
koju pruza pogled na te lepe oci.

Plavetnilu neba
u tvoja oka dva
moze se pribliziti
samo razigrani Dunav
tvoga pogleda...

Susret ocima
je dodir duse.
 

Kada bih nesto umro
nestala bi sa mnom
sva ona lepa i rumena jutra
Dunav bi zastao bez mog pogleda
i jutarnjeg osmeha
nestalo bi svako sutra
svaka nada i svako dobro sto ceka da dodje...

Nestali bi sa mnom
prvi moji  poljupci
prve ceznje
rastanci
rastopile bi se sve tuge
i sva ona slatka mastanja.
Ostale bi sve one pesme
one lepe pesme
koje nisam stigao ocutati
sve usne koje nisam stigao poljubiti
i one lepe oci,koje nisam stigao pogledati...

Nestalo bi tada
sve ono sto je bilo u meni
svako secanje
svaki dan sto je prosao
i narocito
one lepe duge noci
noci kada sam ljubio 
sakrivajuci se od meseca
iznad usnulog Dunava
sapucuci o vecnosti...

I sutra bi nestalo 
ono lepo sutra
u kojem sam hteo 
da docekam zoru
na nekoj planini
drzeci je za ruku
osecajuci vecnost
o kojoj sam toliko pricao
sutra u kom sam hteo
da kazem "volim te"
svakom kome nisam stigao
ono lepo sutra
od kog sam uvek okretao novi list
koje sam cekao sa osmehom
verom
da ce biti lepse nego bilo koje do sada

Mnogo bi toga nestalo.

Necu jos da umirem.


Niceg lepog nema u nepostojanju.


Zivot je najveca radost i slava Vaseljene!

Koga sam to hteo zagrliti?
Je li to san bio?

Vreme je sad razotkriti
sta sam to snio...

Da li je zabluda
voleti cisto,snazno
ili je samo zelja luda
a u stvari nikom vazno?

Da li je to jedini smisao
jedini razlog za sve
zbog cega sam pesme pisao
pratio svoje sne...

Zamisli dekor
kakav se samo pozeleti moze
da se ljubav desi...

Zamisli noc
i hiljade iskrica
prosutih po tom plastu
pozutelu jesen
jedan ugao sveta
i u njemu bastu...

Zamisli sada
jedan kesten
jedan Dunav
jednu klupu...

I sada jos dvoje zamisli.

Nista nije romanticno
kao te noci
kada smo   prvi put zajedno pokisli!