[ Generalna
]
28 Decembar, 2008 15:45
Coveku najvise snage treba da bude ono sto jeste.
Pretvaranje je lakse od doslednog postovanja svog bica.
Toliko lica...
A tako malo ljudi.
Pretvaranje je lakse od doslednog postovanja svog bica.
Toliko lica...
A tako malo ljudi.
28/12/2008, 16:09
Jedino kad je ono sto jeste covek je zaista covek, koliko god to tesko bilo.
Sva ostala lica su samo lica...
i nista vise.
28/12/2008, 16:15
Ali,izgleda,da je mnogima lakse da se pretvaraju i glume...iako je to apsurdno.
28/12/2008, 16:20
Svaka cast!
Ponovila bih jos jednom:Svi smo mi ljudi,a samo je neko od nas covek...:*********
28/12/2008, 17:31
jako lepe misli i jako istinite. Osećam oko sebe dvoličnost!
28/12/2008, 17:46
Za doslednost je često potrebna hrabrost. Ljudima je zato lakše da idu linijom manjeg otpora i onda se pretvaraju. Pozdrav svima.
28/12/2008, 18:51
Дволичност потпада под мане и као таква једна, попут лажи, кратконога је и касније или пре се препозна. Али и поред тога, излечива је. Не смета ми код других, колико код мене саме. И водимо она и ја велику битку. Туђа дволичност је трун, и занемарљива је, али је моја брвно, и несагледива је...
28/12/2008, 19:53
Svi smo mi ponekad dvolicni,evo ovdje na blogu ne vjerujem da iko pokazuje svoje pravo lice,ali ovdje to i ne skodi mnogo...dok u stvarnom zivotu...hm...dobro kaze pricalica,tudja dvolicnost me toliko ne brine koliko moja...
28/12/2008, 20:32
Nemoze svako da bude dvolican..
Neko na taj nacin zivi,dok neko jednostavno nemoze da bude dvolican,pa makar ga kostalo boljeg nacina zivota.
Ali njemu ostaje njegovo dostojanstvo,koje niko nemoze da mu oduzme..
29/12/2008, 23:26
e svaka cast!
:*
30/12/2008, 01:26
tačno, ali tu pojavu možda možemo posmatrati i ovako:
„Ako vam kažem da je ono parče prozora plavo, ja izgovaram jednu istinu. Ali to je delimična istina, pa samim tim i neka vrsta laži. Jer, taj prozor nije sam, on se nalazi na jednoj kući, u jednom gradu, u jednom predelu. Okružen je sivilom onog betonskog zida, plavetnilom neba, izduženim oblacima i sijasetom drugih stvari. Ako ne kažem sve, apsolutno sve, ja lažem. A reći sve nije mogućno, čak ni u slučaju prozora, jednog običnog dela fizičke stvarnosti, obične fizičke stvarnosti. Stvarnost je beskonačna i beskonačno iznijansirana. Ako zaboravim samo jednu nijansu, već lažem. Sada zamislite stvarnost ljudskih bića, sa svim njenim zapletima i zavrzlamama, protivurečnostima i promenljivostima. Jer stvarnost se menja iz trena u tren. Ono što smo bili maločas, sada to više nismo. Da li smo, možda, uvek ista osoba? Osećamo li uvek isto?“
Ernesto Sabato – „O junacima i grobovima“
10/01/2009, 16:09
Najteze u zivotu je biti covek...sve ostalo je lako i povrsno...
20/01/2009, 15:38
"BUDIMO LJUDI!"