“Trazio sam te danas,tebe najlepsu U zelenilu polja,pod dahom zvezda Na kamenju hladnom,punom pukotina… Nije te bilo. Trazio sam te dalje i dalje i dalje i dalje Pregledao sam hiljadu i jednu sumu sve do Himalaja… Nije te bilo. Ronio kroz hiljadu i jednu reku sve do Amazona… Nije te bilo. Isao sam na Mesec hiljadu i jedan dan Ne,nije te bilo. Otvorio sve pecine,sve jazbine i provalije Rasklopio sve skoljke,morske zvezde… Nije te bilo. Pregledao sam sve livade,travku po travku… Nije te bilo(ni od korova) Onda sam isao,isao,isao,isao U glavi zamislio hiljadu devojaka Medju njima nije te bilo… Zatiom sam pogledao prema Suncu I…nista nisam video. Na kraju sam se vratio kuci Pustio jednu suzu i nasmesio se… U njoj si plakala ti!”