Kap po kap

"Gle,kako je mesec lep"

rekla si zadovoljno,kao da je tvoj mesec
na tvome nebu,okruzenom zvezdama tvoga oka...
I pricamo...kao deca,otkrivamo tajne i skrivene misli
i precutimo uvek nesto
sto nam na misli dolazi samo kada se rastanemo...
I opet,tisina kada izlazis i odlazis.
I tada shvatim
pomislim na ono sto uvek mislima izmice:

nase sutra niko nam nije obecao
ni juce ne postoji ni na jednoj karti.
sve sto danas nekud ode
nikad nece da se vrati...

I onda,ostane samo trenutak
jedan jedini,neponovljiv
i nikada odgovor ni na jedno pitanje
istinu jedino moze reci tiho cutanje...

Pogresna rec
nesporazum
lose shvacena sala
nesto sto nikada nije trebalo izgovoriti
umor
losa volja
daljina
bezvoljnost…
Onda kad ti je svega preko glave,pa i vas…
Kada ustanes na levu nogu,i nastavis da koracas samo njom citav dan.
Pa,kad te boli glava i ne mozes nikoga ni da vidis,
ili kada drugi pricaju da nesto nije za tebe,a ti hoces pa hoces…
I onda kada ni sam ne znas sta hoces i treba li…ali negde duboko znas da je to sve sto ti treba i slusas taj glasic iz dubine i plasis se da ne nestane,jer ti jedino on govori sta treba…
Mnogo je nacina da ljubav prestane
ili nikada ne nastane.
NE DAJ!