Istina…proslo je mnogo vremena,stisala su se osecanja,smirilo srce.
Zivot me odnosi dalje novim ljudima,novim pobedama i novim porazima…
Sve je onako kao treba da bude,citav dan.
Svakog minuta tokom 24 casa…ipak ne.
Samo jedan trenutak,samo jedna tacka na liniji zivota,svakoga dana,nije kao ostale,mirne i normalne.
To je onaj trenutak kada pomislim na nju,uvek na nju…I znam da ce biti tako do kraja mog zivota.
Svakoga dana jedan trenutak ce se desiti,momenat kada svaka moja misao,vaduh koji udahnem,otkucaj srca koji me cini zivim…pripadne njoj.
Sreli smo se i voleli,i to je sve.
I to vise ne postoji.
Nestalo je sve osim tog fantomskog trenutka kada nestane sve,sve osim nje.
I tako citavog zivota…znam.
I pisao bih dalje,ali trenutak o kome govorim je nestao.
Nista u meni nije ostalo,osim reci koje nista ne znace.
Zivot tece dalje,napred ka jos neotkrivenim planetama,a ipak se nadam da cu u lutanju ponovo otkriti planetu svog zivota,planetu zelenu i plavu,planetu osuncanu i toplu…