[ Generalna
]
26 Februar, 2016 11:20
Idu ljudi ulicom...idu i spavaju.
Trče za svojim problemima, vuku ih za rukav.
Pričaju svima oko sebe o svojoj muci.
Idu, jure...a spavaju.
Srećom, primetim da ima i onih probudjenih.
Lako ih je videti...tiho se smeše.
Raduju sitnicama.
Minut sa njima je osunčan.
Kada ih sretnem negde na internetu, imam prilike da pročitam nešto ozareno i blago.
Puno ljubavi.
Ima ljudi budnih.
Ima i onih uspavanih i zaludnih.
Bludnih.
Idu ljudi ulicom...idu i spavaju.
Samo se oni budni
jedni drugim raduju.
26/02/2016, 11:29
Zato na salašu, kad priroda se budi
sunce ogreje jutrom poglede
i divno je uvek, ono malo ljudi
s njima svi dani, o, kako vrede!
Sada će proleće, o, blago meni
najavu nose sive neke kiše
al koliko sutra sve će da zazeleni
i zemlja će topla, ravnicom da miriše...
Pevaju ptičice, pupoljci kreću
cveće već silno ne mo'š da izbrojiš
osetiš neku unutrašnju sreću
što, jednostavno, ovde postojiš
Bog stvori ovu moju Vojvodinu
bez nje se osećam kao gubav
volem bre ovu duše širinu
gde vlada ona stara, večna ljubav...
26/02/2016, 11:37
O, Baladaševiću, dragi čoveče...dobro mi došao.
Sad tek shvatam, ti si odavno jedan od probudjenih.
Ja tek sad stidoh tamo gde tebe zatekoh ovde pre mnogo godina.
Pozdrav!