[ Generalna
]
30 Januar, 2009 18:35
48 sati bez sna...i zavrsio se i ovaj dan.
Ne spava mi se,nisam umoran.
Jedino sto osecam je praznina i svest o uzaludnosti svake jurnjave.
Nikada nisam zeleo da jurim i zurim,nikada me nisu pokretali isti pokretaci koji pokrecu citav svet...
A,opet,uhvatim sebe u danima i danima bez odmora.
Svi ti ljudi,sve te potrebe,sav novac,nove perspektive...nista ne osecam kao svoje.
I sada,zamisljen,sedim ovde i mislim kako se dogodilo da nijedan moj dan ne pripadne samo meni?
Zasto ne mogu da iskljucim telefon,zatvorim sva vrata i prozore,pobegnem iz tocka svakodnevnice i nestanem...
Svet ce se vrteti i bez mene.
I svi oni kojima trebam,zivece i bez mene.
Ponekad pomislim,nije ovo zivot koji sam zeleo...i ne znam kako sam ovde dospeo.
Ali znam da cu se do kraja boriti za svoj komad mira.
Maleno parce zemlje pored Dunava.
Sto i nekoliko stolica.
Taman toliko koliko imam dobrih i probranih ljudi oko sebe.
Trpeza puna dobrog vina i punih tanjira.
Porodica,decica svuda okolo...i suton,tih i miran.
Taman toliko i nista vise od toga.
Jedan savrsen trenutak srece.
Nepomucen i nedodirljiv.
Sa takvim mislima tonem u san...
Ne spava mi se,nisam umoran.
Jedino sto osecam je praznina i svest o uzaludnosti svake jurnjave.
Nikada nisam zeleo da jurim i zurim,nikada me nisu pokretali isti pokretaci koji pokrecu citav svet...
A,opet,uhvatim sebe u danima i danima bez odmora.
Svi ti ljudi,sve te potrebe,sav novac,nove perspektive...nista ne osecam kao svoje.
I sada,zamisljen,sedim ovde i mislim kako se dogodilo da nijedan moj dan ne pripadne samo meni?
Zasto ne mogu da iskljucim telefon,zatvorim sva vrata i prozore,pobegnem iz tocka svakodnevnice i nestanem...
Svet ce se vrteti i bez mene.
I svi oni kojima trebam,zivece i bez mene.
Ponekad pomislim,nije ovo zivot koji sam zeleo...i ne znam kako sam ovde dospeo.
Ali znam da cu se do kraja boriti za svoj komad mira.
Maleno parce zemlje pored Dunava.
Sto i nekoliko stolica.
Taman toliko koliko imam dobrih i probranih ljudi oko sebe.
Trpeza puna dobrog vina i punih tanjira.
Porodica,decica svuda okolo...i suton,tih i miran.
Taman toliko i nista vise od toga.
Jedan savrsen trenutak srece.
Nepomucen i nedodirljiv.
Sa takvim mislima tonem u san...
30/01/2009, 18:45
Што би рекла домаћица: Пријатан ти био! Сан, дабоме...
30/01/2009, 19:58
jel da kazem sad laku noc...
ako vec tones u san.
30/01/2009, 20:01
Svi mi povremeno pomislimo da ovo nije zivot koji smo htjeli,koliko puta i sama kazem "samo da mi je da nagdje pobjegnem,da mi se niko ne obraca bar pola sata da sam sama sa svojim mislima"...ti toliko malo trazis da nema sanse da ti se ne ispuni,a tako to toplo napises da kao da vidim pred sobom tu obalu Dunava,taj suton,to vino,tu djecicu...kad osjetis da je dosao momenat sigurno ces to ostvariti...saljem ti pozdrave iz kisnog grada na obali,ne Dunava,vec Une
30/01/2009, 20:47
laku noć sanjaru.
sanjaj lepe snove.
i budi svoj do kraj.
Prijatno!
30/01/2009, 21:29
Lep san sanjaš na javi, dosanjaćeš ga u snu, i zatim ostvariti, sigurna sam!
30/01/2009, 21:34
Ako smo odgovorni prema svojoj misiji na ovom svetu, sve što želimo i radimo moralo bi pozitivno odgovoriti na glavni uslov: "Koliko je to što želimo ili radimo dobro za dečicu"? Ovde mislim na dečicu na "malenom parčetu zemlje pored Dunava" i to tek ispod stiha sa "dobrim vinom i punim tanjirima"... Prijatno
30/01/2009, 22:21
Sad ja moram da budem surova, izvini, ali i sam znas da je tako.
Da bi ostvario svoje snove moras da budes deo te masinerije koja ti se ne svidja.
Sada se odmori, naspavaj, sanjaj sve ono sto te cini sretnim....i ostvaruj jedno po jedno bez odlaganja... Svakog dana bar za jedan korak budi blize svojim snovima.
31/01/2009, 19:15
step by step.prijatno budjenje i veliki pozdrav