Kada zelimo da smo jedno pored drugog
svakog sekunda
svoga dana.
Kada mislimo jedno na drugo
svakog trenutka
kada nismo zajedno.
Kada usnama zudno ispijamo dah
i ne zelimo da poljubac
ikada prestane.
Kada noge klecaju i srce presakace krug
svaki put
kada se dotaknemo...
Sve je to ljubav.
I jos i vise od toga...
I eto odgovora,na pitanje goruce
Voleti lazno,nije moguce!
[ Generalna
]
07 Oktobar, 2008 19:24
[ Generalna
]
04 Oktobar, 2008 11:47
Briga me sta misle!
Neka misle da sam slatkoreciv
da imam "namere"
da sam kao svi.
Neka brinu lazem li
da mi je svet na dlanu...
Hocu da volim.
Jako!
Do krvi...
I hocu da volim tebe.
I tacka
.
Ljubav je jedina droga od koje zavisim...
Neka misle da sam slatkoreciv
da imam "namere"
da sam kao svi.
Neka brinu lazem li
da mi je svet na dlanu...
Hocu da volim.
Jako!
Do krvi...
I hocu da volim tebe.
I tacka
.
Ljubav je jedina droga od koje zavisim...
[ Generalna
]
02 Oktobar, 2008 18:44
Vec vidim...nista veliko i vazno u zivotu necu postici.
Jasno mi je kao dan...
Sve one gimnazijske zelje,mastanja,svi veliki ciljevi i stremljenja.Sve se,konacno,svelo na pravu meru.
Onaj snazan osecaj posebnosti,i jaka vera da sam drugaciji,uverljivi dokazi umem da pokrecem,snazim...sve se to iskristalisalo i pokazalo mi moju pravu meru i mesto pod suncem.
I srecan sam!
Sacuvaj me Boze velikih dela i velikih ljudi!
Sada shvatam da nikada,zaista,nisam ni zeleo da budem veliki i poznat.
Nisam zeleo bogatstvo,visok polozaj i znacaj u drustvu.
Jer,da jesam,imao bih to sigurno.
Covek moze sve,ukoliko je u njemu snazna zelja da uspe.
To je jedna jednostavna istina.
A ja znam da stvarno i nisam zeleo one zelje koje nam namecu roditelji,drustvo i zivot sam.
Nemam osecaj za novac,odnosno ne vidim jasno cime me on moze uciniti srecnijim i zadovoljnijim.
Ne vidim zasto biti priznat i poznat...
Umem sebi da stvorim sve sto je dovoljno i potrebno.
Imam snagu,zdravlje i pamet.
Imam svoj mir,spokojstvo ususkano u ljude koji me okruzuju.
Volim i voljen sam.
Ne poznajem sujetu,osim one koju prepoznam u drugim ljudima.
I klonim ih se.
I jesam poseban.
Jedinstven!
Najbolji!!!
I nismo li svi takvi...
Covek se rodi,zivi,voli...
Covek stvara novi zivot,dosanja sebi porodicu.
Covek umire.
Jednostavno.
I covek treba da postuje onaj glasic u sebi i bude ono sto zaista jeste i sto stvarno zeli.
I to je sve.
Ko tako ne zivi,uzalud zivi.
Jasno mi je kao dan...
Sve one gimnazijske zelje,mastanja,svi veliki ciljevi i stremljenja.Sve se,konacno,svelo na pravu meru.
Onaj snazan osecaj posebnosti,i jaka vera da sam drugaciji,uverljivi dokazi umem da pokrecem,snazim...sve se to iskristalisalo i pokazalo mi moju pravu meru i mesto pod suncem.
I srecan sam!
Sacuvaj me Boze velikih dela i velikih ljudi!
Sada shvatam da nikada,zaista,nisam ni zeleo da budem veliki i poznat.
Nisam zeleo bogatstvo,visok polozaj i znacaj u drustvu.
Jer,da jesam,imao bih to sigurno.
Covek moze sve,ukoliko je u njemu snazna zelja da uspe.
To je jedna jednostavna istina.
A ja znam da stvarno i nisam zeleo one zelje koje nam namecu roditelji,drustvo i zivot sam.
Nemam osecaj za novac,odnosno ne vidim jasno cime me on moze uciniti srecnijim i zadovoljnijim.
Ne vidim zasto biti priznat i poznat...
Umem sebi da stvorim sve sto je dovoljno i potrebno.
Imam snagu,zdravlje i pamet.
Imam svoj mir,spokojstvo ususkano u ljude koji me okruzuju.
Volim i voljen sam.
Ne poznajem sujetu,osim one koju prepoznam u drugim ljudima.
I klonim ih se.
I jesam poseban.
Jedinstven!
Najbolji!!!
I nismo li svi takvi...
Covek se rodi,zivi,voli...
Covek stvara novi zivot,dosanja sebi porodicu.
Covek umire.
Jednostavno.
I covek treba da postuje onaj glasic u sebi i bude ono sto zaista jeste i sto stvarno zeli.
I to je sve.
Ko tako ne zivi,uzalud zivi.
