Kap po kap

Hodas kejom
a ja te cekam
tvoj osmeh
moj osmeh
poljubac u vazduhu...

I onda hiljade reci kojima smo se secali
svega sto je bilo
i svega sto bi moglo biti.

Secanje je susret,
sastanak sa zivotom koji je prosao.

I mi smo prosli
a nije li  i tako lepo
sto smo BILI
sto smo se setali i radovali
sto smo se tako slatko ljubili?

Napregao sam sve moje carobne moci
izgovorio sve carobne reci
i najbolje sto sam mogao
bio je mali slatki Mesec
sto se pomaljao iznad Avale
jedino to da ti darujem
da nagradim tvoj osmeh.

I taj mi je osmeh bio najveca nagrada.

Da znam da sam Mesec poklonio
onome kome je nedostajao.
Ne ume svako  Mesec da poklanja...
I kako je tuzno.
Ne ume svako tako drazesno da  sanja
kao ti.