Lutao sam svetom….i nisam nasao nista. Samo nemir. Od ljubavi do ljubavi,kao od cveta do cveta,a nista lepog u tom sudaranju sa ljudima nisam nasao. A ne znam ni zasto sam to radio. Bezao,valjda.Od sebe najvise,iako sam znao da to nije moguce. I evo me sada,kako zbunjen i porazen gledam sebe pravim ocima,prvi put nakon toliko vremena. I gle! Nema se od cega bezati… Gledam sebe u oci i vidim mir i srecu. I osecaj teskobe u srcu. Snazan osecaj tuge zbog svega propustenog,sve ono sto je nedostajalo dok sam od sebe bezao,a nije trebalo. I ti si me tome naucila. Svojim nemustim jezikom,sa samo nekoliko dodira I pogleda. Znam,nisi toga svesna…I sama si cesto zamisljena i tuzna,ali mene si probudila. I eto,kao i uvek,iznenadjenom i tek probudjenom snevacu,potrebno je malo vremena da se oci naviknu na svetlost. Pre nekoliko dana bili smo na koncertu Nevernih Beba. I bilo mi je lepo,kao malo kada do tada. Ako sam ti se cinio hladan i odsutan u povratku,to je bilo samo zbog toga sto su mi misli odlutale daleko,tamo gde se sakrio onaj Dalibor koji se tako uspesno folirao sve ove godine. I bilo mi ga je zao. Bilo mi je zao mene. Zao svih onih koje sam,nesvesno,povredjivao budeci ljubav i nestajuci svaki put kada bi mi se priblizili. Jedan ogroman jecaj budio se u mojim grudima… I ostao u njima. Sada ga pustam na slobodu. Ogoljujem sebe pred svima i pisem ovde sve ono sto i tebi precutim. Ne znam kuda nas vode nasi putevi,ali sam radostan sto mi te je Nebo poslalo. Hvala ti. Sto si bas takva kakva si.