[ Generalna ] 16 Novembar, 2016 18:45
Kako vreme prolazi
osećam i znam
sve bih više da budem
ćutljiv i pomalo sam.

Kako vreme ide
sve više slutim
da je najbolje
da tihujem i ćutim...

Kako vreme odlazi
sve dok smo živi
uvek smo negde i nekome
za nešto krivi.

Prolaze dani
sve sa njima prodje
niko od vina
više nije napravio groždje.

Sve prolazi to nam je sudbina...

Nad nama prašina
oko nas tišina.

U ćutanju istina.
[ Generalna ] 14 April, 2016 11:00
Otkinem ovaj dan
ko peteljku sa trešnje
a kiša pada
i pada...

Sve bešnje i bešnje.

Polupam sva stakla
i pomešam sve boje
napravim dar mar!

Jer me jedna pesma dotakla
setila na nas dvoje
i podsetila...

kako sam star.

Prolaze dani i prolaze noći
kao vagoni po večnoj prugi
neki novi klinci će doći
i kao nekada mi...

voleće neki drugi.
[ Generalna ] 26 Februar, 2016 11:20

Idu ljudi ulicom...idu i spavaju.
Trče za svojim problemima, vuku ih za rukav.
Pričaju svima oko sebe o svojoj muci.
Idu, jure...a spavaju.

Srećom, primetim da ima i onih probudjenih.

Lako ih je videti...tiho se smeše.
Raduju sitnicama.
Minut sa njima je osunčan.

Kada ih sretnem negde na internetu, imam prilike da pročitam nešto ozareno i blago.
Puno ljubavi.

Ima ljudi budnih.

Ima i onih uspavanih i zaludnih.

Bludnih.

Idu ljudi ulicom...idu i spavaju.

Samo se oni budni

jedni drugim raduju.

[ Generalna ] 14 Februar, 2016 11:44

Da li već sve pametno već zapisano i rečeno?

Reče neko i negde.

A ne želim da verujem u to.

 Ne znam...veća li su prostranstva duše, ili je veći ovaj lepi život, pun uspona i padova, prilika i neprilika.
Ne drhti svako isto kada vidi izlazak sunca, ili kad ljubi promrzlo dete.
Pa tek to što svako na svoj način ume da opiše sve ono što je svima blisko...život i smrt, ljubav i mržnju. Rat i mir.
Što više čitam, sve mi se više čini da ima novih tema i svetova.
Sve više horizonata i dubina.
Sećam se da sam negde pročitao citat tadašnjeg direktora Biroa za Inovacije SAD, koji je , pre stotinjak godina, tvrdio kako je sve veliko i važno već izumljeno.
A nije.
I neće biti.
Čovečanstvo uvek ide napred, ma kako se nama činilo da stoji.

Tako, mislim da ima još mnogo pisaca, možda tek sada rodjenih, koji će umeti da donesu nešto novo i nesvakidašnje.

Istina, ljubav je jedna... i svako se može pronaći u nadahnutim ljubavnim stihovima.
Ali, ma kako melodije bile iste, ne svira li svaka duša neku svoju notu?

Ne želim da verujem da je sve već rečeno i zapisano.

Dokle god ima šarmantnih pripovedača, koji umeju i mnogo puta ponovljenu priču, da ispričaju na svoj, uvek uzbudljiv i maštovit način. 

[ Generalna ] 08 Februar, 2016 11:12
Dodje ti tako 
nekuda da odlutaš
ili bar besno
očima da kolutaš.

Dodje ti da kreneš
nekuda da nestaneš
za sobom
da se i ne okreneš.


A kada jednom
konačno i  kreneš
 i sebe poneseš, 

biće ti svejedno  gde ćeš da se doneseš.

Jer, ma gde da si
gde god da ti misao šeta...
Tamo gde si ti
tu ti je centar sveta.


Eto,morao sam jednom
i ovo tiho reći:

Od sebe niko i nikad
nije uspeo  pobeći.
[ Generalna ] 05 Februar, 2016 18:00
Prošlo je nekoliko godina od redovnog objavljivanja postova na ovom blog servisu.
Nekada, bilo je ovde lepog druženja, raznih izazova u pisanju...pa sve do objavljivanja nekoliko blogerskih knjiga.
U medjuvremenu, oni koji su pratili moje pisanje ovde, bili su svedoci ljubavi u nastajanju i rastenju.
Danas, ja sam otac dva mala dečaka, glava četvorošlane porodice.

I ono što je u svemu tome nedostajalo, bilo je pisanje...

Posle nekoliko godina pauze, shvatio sam da je pisanje on line dnevnika veliki ventil.
Šansa da zastanemo i razmislimo o životu, ljudima i sebi samima.
Da pratimo ona fina kolebanja duše, dok polako rastemo u svojim željama i dostignućima.

I evo me ponovo.

Sa mislima o sreći.

O tome da je sreća stanje duha, pre nego bilo šta drugo.
Da je sreća biti, a ne imati.
Da za sreću moežemo samo reći da je živimo, nikako da je posedujemo.
Jer je neuhvatljiva.
Kolebljiva.
Nestalna.

Danas, sreću nalazim u miru.
Zadovoljstvu postojanja pored svoje porodice.

Toliko toga sam postigao, zadovoljan onim što imam i gde sam stigao.

Ali, ipak.

Nešto nedostaje, unosi nemir i traži od mene da ne posustajem.

Da ima još toliko toga što želim da uradim i da iza ovog osunčanog proplanka na kome se nalazim, ima još mnogo vrhova koje želim da osvojim.



A čovek je veliki, ili mali, samo onoliko koliko su velike ili male želje koje ga pokreću...

Kažu da čovek koji želi da bude srećan na ovom svetu treba da bude pažljiv najmanje dva puta.
Onda kada bira ljubav svog života, i onda kada bira ono čime će se baviti u životu.

Vreme je da ponovo široko otvorim oči...

Ajd, uzdravlje!






[ Generalna ] 05 Januar, 2016 12:50

Počeo je da curi i dan pod rednim brojem 05, ove sveže, tek otpakovane godine...
Stišala se buka, slavlje i utihnuli poljupci iznad ramena, praćeni lepim željama.
Uvek iste reči, iste želje: "sve najbolje"
Svake godine, opet i ponovo, iskrene i izveštačene, reda radi zelje...pršte okolo.
Brojimo želje i čestitke, nama upućene, neštedimice želimo svima oko sebe "sve najbolje" zdravlja, sreće...kao da su želje nešto savim obično.
Kao da ne treba paziti šta želimo i kome.
I koliko iskreno i snažno.

Želimo zdravlje.
Čak i onima koji su lenji da potrče, ne odricu se cigara i vole da jedu djubre.
Želimo para.
Čak i onima koji dane provode u kafani, ne vole da rade, vole da pametuju.
Želimo prinovu u porodici.
Čak i onima za koje znamo da ni sebe ne umeju da čuvaju...
Želimo sreću.
Čak i onima koji ne umeju da budu srećni, pa onda idu kroz svet i ruše tudje snove.

Ma šta ko mislio.
Znam da želja ima svoj život, nezavistan od nas.
I da želja ima tendenciju da se ostvari.

Naučimo prvo sebe...da želimo.
I da željeno ostvarimo.
Naučimo druge da im ne možemo i ne smemo želeti više od onog što mogu da progutaju.

Svima koji žele novac, želim da vredno i uporno rade.
I da im se taj rad isplati.

Onima koji žele zdravlje, želim pameti i snage da se okanu cigareta, neumerenosti... da se zdravije hrane i da nauče da se smeju.
To je lek za sve, garantujem.

Svima bih poželeo da ne budu sebični, da osluškuju svet oko sebe...to je jedini put za sreću.
Ali, tek onda, kada nauče da usreće sebe.

Bliži se Božić.
Čuda se dogadjaju.
Čvrsto verujem u božićno čudo.

Molim se Bogu, za one koje volim, za sve...da se usude želeti.
I da se ne boje da krenu ka željenom.
Nebo nam svakoga dan otvara mnoga vrata.

 

Ponekad je dovoljno samo zakoračiti....

 

[ Generalna ] 02 Decembar, 2015 11:10
Ogrnuo sam sebe
u svaku tvoju stvarnost
stao tako blizu
da mi je sav vazduh
tvoj dah
i ceo horizont
tvoje oči...

Obojio sam nebo
u oba tvoja oka
naslikao sunce
blještavilom tvoga osmeha
pazeći strogo
da na sliku ne kapnem
i neku boju noći.

I na kraju
zgužvao sve i bacio u prašinu
kao pesnik koji 
pravi skicu na salveti...

Uplašen i nem.

Možda takva ljubav
i ne sme da postoji
na ovoj planeti...



[ Pilence ] 09 April, 2015 09:52

Ako sanjate noćima
neku svoju ljubav
daleku i važnu
i ne možete utoliti tu žedj
veliku i snažnu
prodje noć
u bunilu
i snovi u sivilu
i dodje jutro
puno praznine i bola...

Svane dan
i u njemu gorak ukus
još jedan nedosanjani san!

Ne budite tužni
nisu snovi
tek tako...






Dok jutro bistri
novi sunčan dan
možda ste i vi nekom bili
nedosanjani san?

[ Pilence ] 30 Septembar, 2014 14:45
Od prvog dana
čini mi se
još od kada sam prodisao
sedeo sam sam 
i zamišljen
i pesme pisao...

I pisao
pisao
o ljubavi
Mesecu
Dunavu
i sunčevom zraku...

Pisao o malenom dečaku.

O životu pisao
o dobroti
o srcu
i pisao o ljudima
o noći
i raznim drugim čudima...

Sve sam to ljubavi i o ljubavi pisao.

Ali tek kada sam
njene oči poljubio
život je dobio boje
a svaka pesma smisao.


[ Generalna ] 07 Mart, 2014 08:58
Na životnoj pozornici
ja sve sam bio...

Bio sam kralj
i počesto pajac
kada zavesa se spusti
i nastane tajac.

I bio sam glumac
počesto najveći
svuda gde treba
pričao o radosti i sreći...

Bio i boem i pijanac
i kauboj i indijanac
bio i ništa i sve
kroz životnu zbrku
pratio svoje sne...

Ja sve sam bio
i sve sam glumeo
ali da te ne volim
do srži i bezumno
jedino to nisam umeo...




[ Generalna ] 21 Novembar, 2013 11:07
Ljubim te kada spavaš
i kada se probudiš
opet te ljubim...

I ljubim te kada se smeješ
I kada plačeš
još te više ljubim.

I ljubim uvek
svaki put kada te vidim
i ujutru 
i uveče
i svaki božji dan!

I opet se bojim,
Bog me ubio
kada jednom porasteš,
da te nisam dovoljno ljubio!



[ Generalna ] 02 Novembar, 2013 09:16
U jednu nasmejanu jesen
čupav, plav i zanesen
nosim ti ozvezdanu noć na dar.

Da krckamo zvezdice kao orase
nebeski plašt noći stavimo podase
i od svega napravimo magiju i čar...

Da, bar...

Od svega toga ostane
samo tiho laku noć
i poljubac na vrh usana, kao iz stiha.
Sve što preostane je ljubav
krotka, mirna i tiha...




[ Generalna ] 26 Septembar, 2013 08:55
Eto
smišljao sam trista
načina da vidiš
kako te volim
zaista...

I pevao
i grlio 
i ljubio
pisao pesme
i  radio sve ono
što se ne sme...

Bez pravila i reda.

A opet
jedan je dečak
jednoga jutra
pokazao kako je to lako
i jednostavno
rešiti i tu muku
i kako samo odrasli
i od ljubavi
prave nauku...


Kada je jednog jutra
tiho ustao
protrljao sanjive oči
i  šaputao:

" Tata!
Pogledaj kako je lepa
pustimo je da spava, samu...
Tata, hajde!
Vidi kako je lepa
Zaljubi se u našu mamu..."

Tako prosto.
[ Generalna ] 19 Septembar, 2013 18:42
Stani!
Kreni...
Još te je mnogo
ostalo u meni.

Ustani!
Odustani...
U mom srcu
ostani...

I bila si
mila
kao vila
svoja krila svila
u mom krilu snila...

Bila...
I sad nekud skrila.

I na kraju
dok jutro bistri dan...

Da li je to sve bio samo san?



1 2 3 ... 30 31 32  Sledeći»