Zvoncica

Nisam to ja
to je Dunav
pozlatio ovaj dan...

Izveo me pred  sebe
pokazao Nebo
i nebeski beskraj 
kako ume da stane
izmedju dve obale
kao sto sreca i srece sjaj
ume da stane u moje grudi
i onda
od srece
dusu probudi.

Pokaza mi Dunav
kako je lepo Sunce
kada se ogleda
u plavetnilu dubokih voda 
kao decak
kada se ogleda
u dubini ociju
svoje devojcice
i kako je lepo
kada teces
nekuda davno
i nekuda daleko
i bas te briga
da,bas te briga
kuda ces doteci.

Nisam to ja
ovoga puta...

Dunav je danas pisao bajke
a ja sam samo sedeo
na njegovim ledjima...


 

Vidis...

Deo si mog svemira
moj san
nenadan...

Svaki titraj tvoga srca
cunami je moje duse
pa zasto bi onda
bilo cudno
sto zelim da si srecna?

Kada bi bila tuzna
ja bih plakao.

Kada bi se bojala
ja bih umro.

Kada bi bila nesretna
ja bih se ubio.

Pa sada
samo probaj
samo probaj da se ne smesis
citav dan! 

Usrecis me
samo kad si ti srecna....

Ta,jebes ga...kako bi rekli Sremci.
A i sto da krijem vise...Bosna mi je majka i otac,u Banatu sam rodjen.
A Sremac sam jer Dunav volim od kad za sebe znam.
I sto sam Sremicu ozenio.
I sto cu umreti ovde,ako Bog da.

 Sremacko je selo malo,okolo ravnica...

Kako rastem u sebi,do deteta kako veliki Mika kaze,sve vise osecam kako me opija nebo koje me pokriva i Dunav koji me zaliva.
Tambura svira po notama srca,fruskogorsko vino iz podruma Iriga greje,a usne zalepile za oci moje Sremice.
Zaljubio sam se u ovo parce zemlje na koje su me doneli malo posto sam se rodio...i,jebes ga,ostacu zaljubljen doveka.
Volim te ljude,mirne i vredne,a koji umeju tako da se razgoropade kad svirci okasne tamburom,pa ne otpevaju narucenu pesmu.
Te dobre ljude koji svakog umeju da docekaju i isprate.
Volim ih sa svim manama.
Jer svi su odnekud dosli.

A tako je lako Sremcem postati.

"Ima jedan kucerak u Sremu
pravljen je od blata iz inata... "

Spustila se vrela avgustovska noc niz Dunav.
Neko je zvezde prosuo po plisanom kaputu neba.
Savrsen dekor pozornice jedne divne predstave zivota...

I tako...

Nestale su sve ceznje,sva nadanja.
Zivot se pretvorio u tihu,obicnu ljubav.
U poljupce i radosna davanja.
Predavanja...

U obicnom sam sebe zatekao
tamo gde nikada nisam mislio da cu biti
i sto kriti
lepo je to
i divno
biti tebi sve
u svemu videti tebe...

Ziveti polako
sigurno
dan po dan
a sanjati
kao jedan veliki i celoviti san.

Otvorim oci
protegnem se
tiho nasmesim
pozdravim novi dan
i tebe poljubim.

I onda...

Posmatram tvoje oci
kako se protezes
tiho smesis
pozdravljas novi dan
i ljubis me.

Pa,
hiljadu i jedno "volim te"
poljupci u prolazu
nekoliko zagrljaja
i mnogo,mnogo osmeha...

I sve tako
tako do noci.

A nocu...

Nocu se sanja.
I milion malih milovanja...

I nocima
drugacije ne mogu da dozvolim.
I nocima
ja te jednako i ludo volim!

Divno sam leteo
najdivnije
od srca do srca
kao od cveta do cveta
po dusama i snovima
po zvezdama i nebima...

I jos uvek
zanesen i svetao
letim
najdivnije letim
jer ne umem
drugacije
ne umem zemljom da hodam.

I ne znam sto vas to cudi
zasto nekome let
mozda lici na pad...
U mojoj je dusi ceo svet
i ja cu vecito biti mlad...

Bas! 

Pala je kap
teska olovna kap
kap kise
teska kao zemlja
udarila kao zivot
posred cela...

Opstanak je teska stvar
na ovoj planeti
i covek je
da,covek je...
covek je coveku vuk.

Kazu da se od ljubavi ne zivi...
Pametnjakovici!

Ja kazem
gordo i veselo

BEZ LJUBAVI SE NE ZIVI!

Zavrsi se dan
tezak kao zivot
stisa se buka
svo silno komesanje
a mene na pragu veceri
doceka tvoj topli dlan
milo,nasmejano lice...
Tako se zavrsava dan
i voli nestedimice!

Neverne Tome... 

Verujte tome. 

Sta znaci biti srecan?
Imati ono sto je zeljeno?
Mozda...

Sad je sreca u malim stvarima.

Jedan ovakav dan
jedna mala soba
toplo cebe...

Hiljade neznosti i saputanja...
Vetar duva sve jace
a ja te istom silinom grlim.

Dok kisa dobuje po prozorima
ti sa istom upornoscu poljupcima brojis kapi.

Malo parce planete
i onoliko ljubavi koliko stane u tvoj mali dlan.
Eto,toliko je dovoljno za srecu.

Da...stiglo ti je pismo.

Brzo i nespretno si otvorila kovertu,zeleci sto pre da vidis sta se krije unutra.
 Citas po nekoliko puta iste redove,trazeci skriveni smisao,a nista skriveno nije ostalo.
Trebalo je da ovo pismo bude napisano jos dok je bilo ljubavi u nama.
Ti bi,tada,ovaj list hartije cuvala ispod jastuka,da ti donese mirne snove,a ja bih cekao jutro da te cujem i pitam kako si spavala.
Ali,eto...
Nismo uspeli u ovom pokusaju.
Mozda uspemo u nekom drugom,ali u stvari i nije vazno.
Vazno je da se dogodilo nesto lepo,da su pesme starih pevaca dobile smisao,zivot boje,a noc mirise...

Osecaj kada se zagrlimo,kada zelis da utones u mene i pokrijes se mojim telom,kao najtoplijim prekrivacem...to je nesto nepojmljivo,nemerljivo i vecito.
Tisina koju stvaraju zaljubljena srca,osecaj ceznje kada smo razdvojeni i hiljade iskirca u oku i u grudima kada se sretnemo...i jedan trenutak ljubavi je kao vekovi.

Voleli smo!
A to mogu samo velika srca...

Danas je cetvrtak.
Osmi dan juna.
Hladno je i pada kisa.
Savrsen dekor za tugu.

Neka napisano ostane kao spomenik.
Da me opominje i podseca kako sam se osecao ovog kisovitog dana.
Ljubav ima osetljiv plamen...ponekad je potrebna citava jedan oluja da raspali njen plamen.
A tako mali lahor  ume da je ugasi.
Zato ljubomorno cuvam maleni zar ljubavi u grudima.
Da se sve ne pretvori u pepeo.
To je pravo malo cudo,koje sve ostalo u zivotu cini sjajnim i velikim.

Kao sto je sjajan suncan dan usred kisovitog leta...
 

Nasmesio se dan
onako lepo
kao ti kada se smesis
svakoga jutra
kada te poljupcima budim...

I ja sam se nasmesio
dok sam ti plesao
po ocima snenim
jer je svanuo dan
kada cu da te zenim! 

Mojoj poslednjoj ljubavi.

Koje ime da ti dam?
Koju ulogu,koju boju,koji smisao sobom nosis...
U koji da te stavim ram?

NE ZNAM!


A ipak...
I tako bezimena postojis
kao moja ljubav
moj svet
kao moje sve...

Ne umem ti dati ime
ali znam da su tvoje oci
one iz kojih nisam izlazio
par dana
i nekoliko godina.

Da nisi kraljica
ali da ti je moje srce
kraljevstvo bez granica.

Da nisi boginja
ali da ti moja dusa
slepo veruje.

Ne umem te cak ni voleti
osim zato
sto te toliko volim. 

I ne treba se tu nista znati...

Nista ja tu ne znam
osim da te volim
i da uz tebe nisam sam.

To je jedini odgovor
koji umem da ti dam! 

Imam potrebu da cutim...

Eto!
I cutacu,kao da nesto slutim.

Voleo bih da govorim i da pisem
ali nekako tiho i polako
kao sto disem...
Voleo bih da sve u malo reci stane
da svaku rec kazem
bas kao da je poslednja
da tako teska bude
i dovoljna.
Da se nista posle
nece moci
i da se nista posle
nece smeti
reci...

Reci su izvor nesporazumevanja.

U cutanju je istina.

Tezak je zivot i nema goreg zadatka od tog-proziveti svoj broj dana.
I umreti zadovoljan...

Ipak,formula uspeha je jednostavna,iako nije lako upotrebiti je:

-sve u svoje vreme-

Sve sto covek moze da pozeli jeste:

Bogata i zanimljiva MLADOST
Uspesno ZRELO DOBA
I mirom i spokojem ispunjena STAROST.

Neka mi nebo dozvoli da tako pametno izdelim svoju stvarnost..
I nista mi vise na ovom svetu nece trebati. 

Vecito pitanje smisla...
Ono muci ljude otkad postoji razum u coveku.
Muci i mene.
Pitanje bez odgovora...

Ipak,postoji olaksanje.

Ono je sadrzano u jednoj jedinoj recenici,koje sam se danas setio,a procitao sam je jako davno:

"...i cvece cveta svake godine,
da bi bilo poseceno srpom 
ili uvenulo,ali ipak cveta.
Lepo je,a ne pita zbog cega!"

Nije mnogo...

Trazio sam samo malo
onoliko koliko stane u dva dlana
nezno isprepletana
i malo saputanja u krilu
kozu neznu kao svilu
i dan dva mira...
Malo tisine i da me niko ne dira.

Trazio sam ono malo i obicno
klasicno
ljubav,srecu i strast
i u sebi tiho
zbrajao uspomene
svih onih koji se secaju
nekog dalekog mene...

Nisam trazio mnogo
i sve sam dobio
a nikada gubio
samo zato sto sam do bola
i iskreno
ljubio...

Kratka formula Zivota