Iako nisam autor ovog teksta,pozeleo sam da na svoj blog postavim
nesto sto me je,svojevremeno,odusevilo.
Devojka je iscekivala nas susret i u medjuvremenu napisala kako bi on mogao izgledati.
Evo ih ta cetiri zamisljena susreta:
Stigla sam pre tebe. Ruke su mi u dzepovima kaputica. Nervozna sam. Zakopcavam kaputic. Otkopcavam ga. Razmisljam da li da odem do onog velikog stakla da se pogledam. Kako izgledam? Volela bih da mogu da izvedem neki “special effect”. Neka providna, tanka haljina, srebrna prasina, iskrice… Volela bih da mogu da lebdim, da zracim.Volela bih da sam lepa… Volela bih da ti se svidim. Kasno je da bilo sta probam da popravim. Vidim te… Prilazis mi i smeskas se. I ja se smeskam. Skrecem pogled. Gledam okolo… Stidim se… Ne znam sta cu prvo da kazem, ali mi je doslo da kazem “ej” da sacekam jedno tvoje “ej” pa da ti kazem “nista”. Stojis ispred mene. Gledas me u oci. Ne znam kako izgledam… ali sam sigurna da lebdim…
Ili
Stojim i cekam te. Virim kroz pukotinu na masci. Nadam se da ces pomisliti da sam veliko crno cudoviste, da ces se uplasiti i pobeci. Vidim te… smeskam se jer sam ubedjena da me neces prepoznati, da neces moci da me nadjes iza ove maske. Prilazis, smeskas se, vrtis glavom. Ne moras nista da kazes – znam sta mislis! “Sta si sad smislila?” Jednim pokretom sklanjas masku… bacas je kao da je od papira! Ja sam bila ubedjena da ne mozes da je pomeris. Stvarno je teska! Ali zaboravila sam koliko si ti jak. Oborila sam glavu… osecam se kao mala devojcica. Pogled mi luta po betonu… Pitam se ako sad zazmurim… da li ces me videti? Da li cu tako uspeti da se sakrijem? Podizes mi glavu… Ljubis me… Zmurim… ali te vidim… prepoznajem te…secam se…
Ili
Stojim. Cekam te. Gledam okolo. Pitam se da li ces doci…
Naglo dizem glavu sa tvojih grudi – budim se! Uplaseno te gledam u oci.
“Sanjala sam da se nismo pronasli… Sanjala sam da nisi moj…”
Smeskas se. “Ti si luda” Strah na mom licu se razliva u osmeh olaksanja. Ponovo postajem svesna oblaka na kome lezimo. Rukom mi blago vracas glavu na grudi… Lepo mi je… Mazis me po kosi… a ja nisam sigurna da li sam spustila glavu na tvoje grudi ili na oblak…
Ili
Stojim. Cekam te. Jos uvek te nema. Gledam levo. Nema te. Gledam desno. Nema te. Gledam levo… Hej, pa otkud ti tu? Kad si se stvorio pored mene? Smeskam se. Gledam pravo ispred sebe. Trudim se da ne gledam levo. Ti me gledas i smeskas se. Kad bi nas neko video sad, pomislio bi da oboje cekamo nekog, a ja se pitam sta cekamo? Skupljam hrabrost i gledam levo. Gledam tebe. Smeskas se. Duboko udisem vazduh. Zaboravljam da treba i da izdahnem. Osecam se kao veliki naduvani balon… crveni… u obliku srca. Izdahnula sam vazduh, ali ne vredi. I dalje sam naduvani balon. Plasim se da cu poletiti. Hvatas me za ruku. Ok, sad mi je lakse! Necu poleteti, drzis me! Necu poleteti… osim ako i ti nisi veliki crveni naduvani balon… u obliku srca… onda cemo zajedno odleteti… Jedva cekam!
