Prodje godina...365 dana u kojima smo se budili svakoga jutra jedno pored drugoga.


Ovde,sa velikom Njom,i sa malenim Njim...znam da sam tamo gde jedino treba da budem.

Nismo stigli da odemo do Dunava,na romanticnu veceru...
Ali smo seli na svoju terasu,mirisno vece zalili bocom dobrog crnog vina i uzivamo.
Mozda je godisnjicu braka potrebno obeleziti bas ovako.
Tiho,uz lepu muziku,dobro vino...i mnogo ljubavi.

Pre jedne godine,bio sam neko ko je imao sve ono sto se naziva dobrim i ispunjenim zivotom.
Ali sam znao i da je prazno sve to sto imam oko sebe.
Zeleo sam jednu i jedinu ljubav,namesto mnogih.
Zeleo sam mirne noci,namesto buke i besanih noci.
Zeleo sam jutra koja pocinju zagrljajem,i malim bicem izmedju nas.

I sve zeljeno se dogodilo...

Lepe se stvari dogadjaju.
Samo im treba dopustiti da se dese.

I sto je veca radost koju cekamo,vise cemo je cekati...

Samo sebi stvoriti svet kakav zelimo...to je jedina istina.
Niko to nece uraditi za nas.
I hodati napred...ma kako sitinim koracima.
Ali uvek napred.

Dao sam sebe celog mojoj ljubavi...
I vratio sam se sebi,milion puta uvecan.

Jer ljubav je najveca sila,od kad covek postoji.

Cini mi se,kada bih prestao da volim,svet bi stao.
I nikada vise Sunce ne bi radovalo jutra...

I zato,radujem se i volim.

Jer nikada se necu moci nazvati srecnim,
dok svi oko mene ne budu srecni.

I naivno i decije
samo u to verujem
da ce ljubav promeniti sve...

I samo u to verujem
naivno i decije
da ce ljubav pobediti sve.

I Matija je to davno
i lepo
rekao:

"Moja ljubavi
digla si me toliko visoko
da kada bih pao
do Zemlje bih se naziveo!"