Ne zanime mene to
sto bi neki na Mesec da se popnu
ko da tamo nesto vazno ima.
Ni sto sam 
nekad
u svaku zutu jesen
u taj isti Mesec
gledao zanesen...

 

Ne zanimaju me vise
ni sve one zvezde
sto sam ih sa neba
drugima skidao
kao tresnje sa drveta
jednu po jednu kidao...

Ni svi oni osmesi
secanja...
svi moji odlasci
i tiha vracanja...
Nista.

Kad je Mesec
tvoja pospana glavica
a dva oka
ko sve zvezde
i taj osmeh sto me zarobio
zbir svih osmeha
sto sam u zivotu dobio...

Nista nije kao ti...
Nista!
Ni sva blaga sto su svetom krili...
Nista
kao ti
Ognjene moj mili.