Lutanja i daljine
svake noci tiho me zovu
pa bih,kao lud
jurio mesec po crvenom krovu.
I sve se bojim
da ostanem nem i nedorecen
ako me ne puste
da nekud lutam i nemiran tecem...
Nabujale neke
u meni mocne vode
poput divlje reke
zovu da se ode.
I odem!
Svuda i daleko...
Ali cudna sam ja reka
sto uvek ima izbora
pa cesto tecem
samo do svog izvora.
Ma koliko daleko
od svega da odlutam
uvek i ponovo
do tvog oka dolutam...
Do izvora ljubavi.
