Po prvi put u zivotu,nisam
srecan…
Skupio sam ovaj dan u saku,kao parce prljave hartije i pozeleo da ga bacim
daleko od sebe.
Vreme je jedino sto imamo.
Kada nam neko ukrade malo naseg vremena,krade nas zivot.
Onog trenutka kada sam prestao da budem gospodar svog vremena,prestao sam biti
i gospodar svog zivota.
A kako biti srecan,ako u rukama ne drzimo uzde sopstvenog zivota?
Sav uspeh i sve ono sto on nosi,menjao bih za malo
mira,jutarnju kafu pored Dunava zazarenog od jutarnjeg sunca i sansu da
spokojem ogrnem citav svoj dan,do sutona.
A nocu?
Nocu se sanja…
