Kada bih nesto umro
nestala bi sa mnom
sva ona lepa i rumena jutra
Dunav bi zastao bez mog pogleda
i jutarnjeg osmeha
nestalo bi svako sutra
svaka nada i svako dobro sto ceka da dodje...
Nestali bi sa mnom
prvi moji poljupci
prve ceznje
rastanci
rastopile bi se sve tuge
i sva ona slatka mastanja.
Ostale bi sve one pesme
one lepe pesme
koje nisam stigao ocutati
sve usne koje nisam stigao poljubiti
i one lepe oci,koje nisam stigao pogledati...
Nestalo bi tada
sve ono sto je bilo u meni
svako secanje
svaki dan sto je prosao
i narocito
one lepe duge noci
noci kada sam ljubio
sakrivajuci se od meseca
iznad usnulog Dunava
sapucuci o vecnosti...
I sutra bi nestalo
ono lepo sutra
u kojem sam hteo
da docekam zoru
na nekoj planini
drzeci je za ruku
osecajuci vecnost
o kojoj sam toliko pricao
sutra u kom sam hteo
da kazem "volim te"
svakom kome nisam stigao
ono lepo sutra
od kog sam uvek okretao novi list
koje sam cekao sa osmehom
verom
da ce biti lepse nego bilo koje do sada
Mnogo bi toga nestalo.
Necu jos da umirem.
Niceg lepog nema u nepostojanju.
Zivot je najveca radost i slava Vaseljene!
