"Tri sibice kresnuh u noci
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oci
Poslednju da ti vidim usne
Onda pomrcina da se svega secam
Dok te u narucju svome stezem srecan."

 

...saputao  je moj drug Prever,sa neizbeznom cigaretom u uglu usana.
Pevao je ko zna kome,ko zna kojoj,ko zna kada....
A ja sam se smeskao.
Svega nekoliko redova napisanih ko zna kada,a eto kako bude emocije i secanja.
Koliko sam ih puta saputao.
Koliko puta su ih saputali.
Koliko osmeha dobili
Tih sest redova nabacanih reci....

Taman tako da mi je zao sto ih ja nisam napisao.
Taman tako da sam srecan sto su,ipak, zapisane i objavljene.
Sto ih neko moze sapnuti nekome
Bilo ko
Bilo kome.
I sto se na kraju poslednje reci
odmah iza sicusne tacke
one koja se i ne vidi kada se sapuce....
iza ovih nekoliko reci i njihovog kraja
Uvek,ali zaista uvek
krije jedan nezan osmeh i nekoliko dugih zagrljaja!


Merci,mon ami Jacque...