Ne bih znao …nikada
Sta se to dogodilo onda kada sam te upoznao i pozeleo da te poznajem citav zivot.Bilo je to vec dovoljno davno,tako davno da su svi razlozi izgubili svoje obrise,ako je razloga ikada bilo.
Tek,neko sa Tvojim osmehom morao je privuci paznju.I danas,sto te duze gledam i vise poznajem,sve si mi nestvarnija…

Nije to zato sto imas tako lepe,smaragdne oci
I tako nasmejan pogled
Niti zbog osmeha koji pleni i razoruzava
Nisam nikada zastao ni zbog toga sto si malena i slatka,kao da je neko,zaista nadaren,seo pa te smislio…
Mogao bih svoju naklonost pripisati i tome sto me,danima posto se vidimo,zaustavljaju i pitaju ko je bila onako lepa devojka pored mene…
Ili tome da te toliko volim i da mi toliko znacis,taman toliko da napisem odu Tebi.

Cini mi se,nista od toga ne mora biti bitno
Iako je sve istina,od reci do reci.

I jos i vise…

Samo

Obeshrabri me belina
Kada pokusam da napisem nesto o tebi
Mozda zato,jer ne razumem
Sto si jedina kojoj usne nisam ispio
Nezno i zudno,kako umem…

Cuvam te kao najdrazu uspomenu
I zato sto me toliko volis
I cuvas
I pazis kome ces me dati i ljubav resiti
Taman tako
Da pomislim ponekad,na ivici nekog sna
Da nikada vise u zivotu necu moci pogresiti
Jer me tvoja cista dusa
Cuva od svakog zla.

Davno sam ti rekao
A nije ruzno ponoviti istinu
“kada bi bilo zasto
jedino pred tobom bih mogao da se postidim.”
A to jos nikome nisam rekao
Na casnu rec!

Ti si mir
Na kraju svih mojih nemira
Moj glas razuma
Neko ko sve moze i ume
I zasto te toliko volim
Ne mora niko da razume…

I znam da si tu
Uvek i zauvek

I to me cini zaista bogatim
Jer se moje blago
Svakim danom,ne trosi i osipa
Vec raste i lepse sija
Kao da te neko od gore,sa neba
Svake noci zlatnim prahom posipa!