Kap po kap

Koliko je veliki krevet
Kada ga dele dvoje koji se ne vole?
I koliko dug dan
Kada ga dvoje zagrljajem na pola ne podele…

Strahovito prazan!
Vecno dug!

Ali ta vecnost
Ni izdaleka nije lepa
Kao onda kada se dvoje vole
I od jednog kreveta nacine rajski vrt
Od jednog dana sazdaju vek…

To je vecnost…

Ni kada si me ljubila
Govorila da volis,jako,bezumno!
Ni kada si mi saputala da sam tvoj zivot
Niti onda kada si bila spremna da napustis sve,
zbog samo jednog mog poljupca razna cuda pravila
Nikada!
Nikada me nisi tako dirnula
Kao onda kada me je jedna tvoja suza udavila.

Boli me tvoja samoca... 

Ne...nije ovo najava stvarne zelje da prestanem.

Posle one poplave najava odlazaka sa bloga,mnogih koje ovde smatramo vrednim,
dogodilo se nesto zaista neobicno.
Vec drugi dan se pojavljuje mnostvo sjajnih tekstova,sto do starih blogera,i od nekoliko novih.
Citam i naprosto se gusim od zadovoljstva.
Nekoliko lepih pesama,par ljubavnih svedocanstava,sjajne price,humor...
Kao da je kreativnost probudjena kod svih.
Cak se sada i stidim da objavim nesto.
Iskreno,nikada nisam previse lepo mislio o onome sto pisem.
To je,oduvek,bio moj nacin da smirim misli,ili da ponovim neko zadovoljstvo koje sam imao,da ga sacuvam na hartiji za neko vreme kada mi bude potrebno podsecanje na lepotu...
Mnogi su me hvalili ovde,na cemu sam im neizmerno zahvalan.
Drago mi je da je toliko vas naslo nesto lepo u redovima koje pisem.
Sada,moram priznati,ako sam ikome zvucao dobro i vredno...pogledajte koliko se lepih stihova sada ovde mogu procitati!
Koliko zrelosti u malim devojcicama,pa nekakve nestvarno lepe Ufotvorine,
nepoznatog majstora...
Siljka me odusevljava poslednjim tekstovima...cuvao sam se da ne nabrajam.
Da mi ne bi zamerili,necu nikoga ni da pominjem.
Ne znam sta se sve ovde moglo procitati nekada...ovo sto danas citam je sjajno.

I nadam se da ce jos dugo trajati. 
Tek...izgubio sam zelju da pisem.
Uzivam u citanju!

Tek onako

samo sam 

hteo...

da se zahvalim svakom ko  je odvajao vreme da procita  moje postove
hvala na lepim komentarima
hvala na zadovoljstvu koje osecam kada vas citam
znate koji ste
Osecamo se!

I hvala svakom koje usao na ovaj post...
znaci,znatizeljni se sta sam napisao ;-) 

Srecan Bozic svima

I sam sam se zalio da dugo nemam osecaj novogodisnje euforije.

Bozic je nesto drugo...usudite se da zelite.
Neko ce pogledati na vas i vasu zelju...
Cuda se dogadjaju 

Ne!
Ni nezno “volim te”
Niti razmazeno “trebas mi”
Pa ni lazno “sreco moja”
Narocito ne:
Kuco,maco,pilence,sudbino,jedini,voljeni…
Ni hiljade najneznijih reci
Ni stotine poljubaca
Ni jedna zakletva…
Nista
Bas nista
Nije tako iskreno
tako slatko
I tako istinito…
Kao tiho:

NEDOSTAJES MI!

Danas sam tuzan...
Onako.
Tek tako...

Zbog one koja je htela da prespava praznike
"jer su svi srecni sa svojim porodicama i ljubavima,a ona usamljena i tuzna"
I zbog one koju je tako lako voleti
a ona "ne voli da odlucuje"
Kao da je ljubav stvar odluke...

Zbog svih onih koji sanjaju ljubav
A plase se da zakorace napred..u prazninu
kao da ljubav nije predavanje.

Zbog svih koji su usamljeni,uvredjeni,tuzni...
I vole da citaju
vole da pisu
a plase se da zive...

Zbog svih nas
sto tumaramo svetom,trazeci se
a tako se tesko nalazimo.