Biti nekom potreban...mozda je to sreca?


Naci svoju svrhu i smisao u tome da smo nekome sve.
I pocetak i oslonac.
I cvrsta ruka koja vodi prve korake,i pogled koji govori sta se sme,a sta ce da boli...

Mozda su sva lutanja bila samo potraga za sidrom,za necim sto ce da nas veze za tlo,ma kako zudeli za letenjem...

Mozda.

Rumeno sunce se spremilo da ode na pocinak,tamo negde,daleko iza mojih ledja.
A ispred mene se smirio Dunav,kao veran i drag prijatelj osluskuje moje misli.
Sreca?

Sreca je u svakom trenutku.
Ako taj trenutak ume da se zivi...

Sreca je u ljudima oko nas.
Mada,cesto se i tuga na istom izvoru krije...

Na kraju,na nama je.

Sreca je izbor.

A ja sam svakoga dana svog zivota odabirao da ostanem srecan.

Sreca je imati ovakvog prijatelja,tihog i vernog,kao sto Dunav ime da bude tih i veran...
Spustio sam misli niz tok reke,kao poruku u boci.
Mozda je neko negde i odgonetne.
I seti me se.

Mora biti da neko jos negde,tamo daleko i nizvodno,sedi na obali reke.
I bas ovako kao ja,spusta svoje misli o sreci u ovu bistru vodu.

Ako je tako,dobro je.

Jos je neko shvatio da je srecan....