Nekad su konji jurili...danas ljudi trce.


Eto tako.

Smirio sam sebe tamo gde sam oduvek zeleo,okruzio ljudima koje volim,sve bezeci iz gomile i pravila zivljenja "modernog" sveta.
Valjda otud i vidim koliko je silna uzurbanost ljudima donela nervoze i stresa.

Svud se nekud zuri,jureci za necim sto ne postoji.
Da ljudi trce za leptirima,pa da shvatim.
Razumeo bih i one koji zure kuci,da sednu u svoj omiljen kutak pored reke,pa sednu cekajuci predivan zlazak sunca...

Ali ne.

Ljudi zure da otplate kredite,uzete za stvari koje im nisu ni potrebne.
Jure novac za brzi i veci auto.
Neko juri da bi preziveo...misleci da ce umreti od gladi.
A niko ko je zdrav,spokojan i nasmejan ne moze biti gladan.

Zivot nam je vec dao sva blaga...oni koji to ne vide,zauzeti su trkom.

A trebalo je samo sesti i oslusnuti...sva su blaga vec nasa.

I sve se zelje ostvare,samo im treba dati vremena da se raspupe.

Neka konji jure...oni znaju sta je igra.