Da li već sve pametno već zapisano i rečeno?

Reče neko i negde.

A ne želim da verujem u to.

 Ne znam...veća li su prostranstva duše, ili je veći ovaj lepi život, pun uspona i padova, prilika i neprilika.
Ne drhti svako isto kada vidi izlazak sunca, ili kad ljubi promrzlo dete.
Pa tek to što svako na svoj način ume da opiše sve ono što je svima blisko...život i smrt, ljubav i mržnju. Rat i mir.
Što više čitam, sve mi se više čini da ima novih tema i svetova.
Sve više horizonata i dubina.
Sećam se da sam negde pročitao citat tadašnjeg direktora Biroa za Inovacije SAD, koji je , pre stotinjak godina, tvrdio kako je sve veliko i važno već izumljeno.
A nije.
I neće biti.
Čovečanstvo uvek ide napred, ma kako se nama činilo da stoji.

Tako, mislim da ima još mnogo pisaca, možda tek sada rodjenih, koji će umeti da donesu nešto novo i nesvakidašnje.

Istina, ljubav je jedna... i svako se može pronaći u nadahnutim ljubavnim stihovima.
Ali, ma kako melodije bile iste, ne svira li svaka duša neku svoju notu?

Ne želim da verujem da je sve već rečeno i zapisano.

Dokle god ima šarmantnih pripovedača, koji umeju i mnogo puta ponovljenu priču, da ispričaju na svoj, uvek uzbudljiv i maštovit način.