Tuzne su i tihe jesenje noci...Ali ima u njima mnogo lepote.
Posle buke i boja leta,doslo je vreme za tisinu i usamljenost.
Doslo je vreme za misli.
Mirisu peceni kesteni,zaljubljeni parovi greju dlanove u istom dzepu,a Jesen poziva one vestije i hrabrije da pronadju sve lepote koje krije pod svojim kaputom.
Oni drugi,i dalje ce ceznjivo gledati put leta,jos uvek u neverici da onome sto je proslo,povratka nema.
A jesen,tu pred nama,prosipa sve ono najbolje sto ima.
Otezali su slatki grozdovi na cokotima,tamo na obroncima Fruske Gore,uskoro ce se iz njih cediti nektar koji obecava mnogo dobrog vina.
Vina uz koje ce se ljudi druziti,pevati i plakati.
Vina kojim ce dopracati drage goste,nazdravljati rodjenja i krstenja,slaviti zivot...
Neko ce poljubiti svoju ljubav,setajuci se zemunskim kejom,krisom uzeti list sa klupe i kasnije ga presovati u nekom privremenom herbarijumu...bice to najlepsi suvenir,veciti svedok ljubavi i tog divnog popodneva.
Jesen je doba kada se ubiru plodovi,sabiraju utisci.
Jesen je doba kada se prave uspomene.
Volim jesen...svaku do sada.
A ovu najvise.
Ovo je prva jesen jednom malom decaku.
Koji prve korake pravi jureci pozutele listove pored Dunava.
