U oblaku
ovog sivog dana
ja zatvorim oci
i vidim boje...
Kao da si juce jos
zakoracila smelo
otvorivsi
tako malena i nejaka
ta velika staklena vrata
kafea...
A ja sam tek
godinama kasnije
saznao
da si tako malena i slatka
kroz ta velika
i staklena vrata
pravo
u moju dusu usla.
Nema tog kafea
vec danima
mesecima i godinama
ni nas tu nema...
Tu sam samo ja
i tu je moja dusa
koja vazdan
neke stare pesme slusa.
I zatvorim oci
u oblaku
nekog sivog dana
zatvorim oci
i gledam-boje!
Ali,
nista nije
zeleno tako
kao oci tvoje...
