Kap po kap

Prvo smo kukali sto ga nema...
Sad ce krenuti zalopojke sto ga treba cistiti...
A,zapravo,samo je trebalo zastati i uzivati dok pada.
Sneg je ukras zime.
 Budi secanja,zove na setnju,ruku pod ruku,dok skripi pod nogama...

Sad treba skuvati malo crnog vina,zavaliti se u naslonjac pred prozorom...zagrliti svoju ljubav i posmatrati kako pahulje cine ovaj svet cistijim i svetlijim nego sto smo zasluzili.


Svako je doba lepo,ako je covek spokojan.

U oblaku
ovog sivog dana
ja zatvorim oci
i vidim boje...

Kao da si juce jos
zakoracila smelo
otvorivsi
tako malena i nejaka
ta velika staklena vrata
kafea...

A ja sam tek
godinama kasnije
saznao
da si tako malena i slatka
kroz ta velika
i staklena vrata
pravo 
u moju dusu usla.

Nema tog kafea
vec danima
mesecima i godinama
ni nas tu nema...

Tu sam samo ja
i tu je moja dusa
koja vazdan
neke stare pesme slusa.

I zatvorim oci
u oblaku 
nekog sivog dana
zatvorim oci
i gledam-boje!

Ali,
nista nije
zeleno tako
kao oci tvoje...

Prvo je bilo jedno NISTA

a onda se nista pretvorilo u NESTO.

U praznu,tupu materiju...

I onda jos mnogo cuda da se mrtva materija pretvori u ZIVOT.

E,to je tek cudo!

Ali,zivot je trazio svoj smisao...

I tada se stvori najvece bogatstvo Vaseljene-MISAO!

A misao,mocna i najveca sila Sveta,ubrzo shvati da jedina i najveca svrha zivota moze biti samo jedno...DOBROTA!

Ta velika sila,dobrota,stvori najvisi oblik postojanja svega sto postoji i sto je ikada postojalo:

LJUBAV!!!!


I tako...

Sve sto je postalo,od nastanka Sveta pa do danas,postace ponovo hladna i mrtva materija...

Ili ce postati najvisi oblik zivota,duha i materije-cista Ljubav.


I ono najlepse:

od svih bica Svemira,samo covek ima tu priliku da odabere.

Od svih bica,samo TI za sebe biras.

Razumes li to,o Covece?


Zar je nesto drugo vazno...

Nista mi ne moras reci
bas nista
jer sve vec odavno znam...

Znam za sve susrete
kao slucajne
i poglede
kao usputne
u prolazu
nekoliko junskih noci...

I znam za dodire
kojima smo goreli
svaki put kada se dese
kao slucajno
i kao usput
u prolazu
onog vremena
sto smo ga zvali
tako prosto...mladost.

I znam
oduvek
da si me volela
kako samo na filmu umeju
i pesmama
sto su zvucale
kao da su bas za nas pisane...

Znam i da sam te voleo
isto tako
filmski i raspevano
sudbinski i svevremeno
voleo te svaki dan
i narocito
voleo te svih onih noci
onih dugih noci
sto su se sa jutrom sastajala...

Nista mi ne moras reci
bas nista
jer sve vec odavno znam.

I nista ni sada ne bih rekao,lud i vreo...

Kada onda nisam smeo.

Kada onda nisam smeo...

Zivot je patnja.
Ne mogu to da poreknem.
Previse je patnje i borbe.
Premalo mira i ljubavi.

Ali ima neceg mangupskog u tome...obrisati suzu dlanom i nasmesiti se.
Tiho i drsko.

I uprkos svemu.
I uprkos svima.

Ziveti!