Pre neki dan,u Beograd mi je stigla posiljka naseg drugara Mandraka.
U nevelikoj,obicnoj kutiji nalazilo se pravo malo blago-dvadeset primeraka njegove knjige,sveze odstampanih,delom ponikle na nasem Blog.rs,cekale su da stignu u ruke odabranih.
Zajedno sa knjigama,stigla je i molba da zajedno sa Sanjarenja,nadjem nacin da svaki primerak dostavimo nasim kolegama blogerima.
Proslo je dva dana od tada i ja sam,najzad,nasao malo vremena da na miru i pazljivo pocnem citanje lepih pripovedaka koje nam je Mandrak pripremio.
Znao sam sta me ceka...ali se ipak nisam mogao pripremiti.
Zastao sam vec kod trece pripovetke i ocaran pozurio do lap topa,da napisem zahvalnicu dobrom drugu Mandraku.
Citajuci ga,osetio sam duhove Grmeca i vecitog Branka Copica...pomislio sam i na mudrost Paola Koelja,misleci da je i tim bojama knjiga pisana.
Ali ne!
Redove ispred mene pisala je dobra dusa jednog pitomog Bosanca.
Imenom i prezimenom,Zoran Plavsic nam je podario jednu veliku pitominu i toplinu.
Jednu dobrotu duse,preslikanu na papir i sa mnogo ljubavi poslatu ,kao dar,svojim drugarima koje poznaje samo po nadimcima sa bloga na kom smo se druzili.
Stil pisanja je besprekoran,cist...ali me je najvise zanela iskrenost svakog napisanog reda.
I ono sto je najlepse: citajuci,ja sam imao utisak da citam pripovetke koje sam vec negde procitao,kao da su deo kolektivne svesti i deo duse ovog naseg namucenog naroda.
Video sam da je tiraz ovog prvog izdanja bio samo 300 komada,a sada sam siguran da je vazno i potrebno stici do drugog izdanja,sa najmanje 5000 kopija.
A dobrom drugu Mandraku zelim da stigne do skolskih citanki,da svako na vreme stigne da procita nesto o zivotu.Mnogo pre nego skola,drzava i drustvo ne pokvare dobre male duse koje stizu da na ovaj svet.
Hvala mom drugaru na predivnom poklonu.
