Ta,jebes ga...kako bi rekli Sremci.
A i sto da krijem vise...Bosna mi je majka i otac,u Banatu sam rodjen.
A Sremac sam jer Dunav volim od kad za sebe znam.
I sto sam Sremicu ozenio.
I sto cu umreti ovde,ako Bog da.
Sremacko je selo malo,okolo ravnica...
Kako rastem u sebi,do deteta kako veliki Mika kaze,sve vise osecam kako me opija nebo koje me pokriva i Dunav koji me zaliva.
Tambura svira po notama srca,fruskogorsko vino iz podruma Iriga greje,a usne zalepile za oci moje Sremice.
Zaljubio sam se u ovo parce zemlje na koje su me doneli malo posto sam se rodio...i,jebes ga,ostacu zaljubljen doveka.
Volim te ljude,mirne i vredne,a koji umeju tako da se razgoropade kad svirci okasne tamburom,pa ne otpevaju narucenu pesmu.
Te dobre ljude koji svakog umeju da docekaju i isprate.
Volim ih sa svim manama.
Jer svi su odnekud dosli.
A tako je lako Sremcem postati.
"Ima jedan kucerak u Sremu
pravljen je od blata iz inata... "
