Spustila se vrela avgustovska noc niz Dunav.
Neko je zvezde prosuo po plisanom kaputu neba.
Savrsen dekor pozornice jedne divne predstave zivota...
I tako...
Nestale su sve ceznje,sva nadanja.
Zivot se pretvorio u tihu,obicnu ljubav.
U poljupce i radosna davanja.
Predavanja...
U obicnom sam sebe zatekao
tamo gde nikada nisam mislio da cu biti
i sto kriti
lepo je to
i divno
biti tebi sve
u svemu videti tebe...
Ziveti polako
sigurno
dan po dan
a sanjati
kao jedan veliki i celoviti san.
