Pozuteli list
zaplesao je vazduhom
sa kraja na kraj
od jednog proleca
jednog divnog proleca
dok je sve mirisalo i pupelo
pa sve polako
niz dane i noci
do jedne jeseni
jedne mirisne jeseni
pune uzdaha i setne ceznje...
Rastuzi se sve
onih dana
kada jesen zakuca na pragove
tuzno
kao rastanak sto je tuzan
kada se dvoje vole
isprepletanih dlanova
a voz polako polazi
neumitno
otece kao vreme...
Tuzni su rastanci
i tuzna je jesen.
I ta je tuga
najava neceg lepog...
Svaki je rastanak
jedno obecanje
novi sastanak
novo radovanje
iza svakog kraja
nesto se novo krije
nista nije zauvek
i nista vecno nije...
Iza svakog rastanka
krije se jedna ceznja
to je prava svrha odlaska
jedina prava teznja...
Da ne kazes nekom:
"iz moga srca nestajes"
vec jedino pravo:
"mnogo mi nedostajes"
I svako se toga odavno seca
iza svake jeseni i hladnih zima
dolaze ona divna proleca...
