Kap po kap

Lutao sam svetom….i nisam nasao nista. Samo nemir. Od ljubavi do ljubavi,kao od cveta do cveta,a nista lepog u tom sudaranju sa ljudima nisam nasao. A ne znam ni zasto sam to radio. Bezao,valjda.Od sebe najvise,iako sam znao da to nije moguce. I evo me sada,kako zbunjen i porazen gledam sebe pravim ocima,prvi put nakon toliko vremena. I gle! Nema se od cega bezati… Gledam sebe u oci i vidim mir i srecu. I osecaj teskobe u srcu. Snazan osecaj tuge zbog svega propustenog,sve ono sto je nedostajalo dok sam od sebe bezao,a nije trebalo. I ti si me tome naucila. Svojim nemustim jezikom,sa samo nekoliko dodira I pogleda. Znam,nisi toga svesna…I sama si cesto zamisljena i tuzna,ali mene si probudila. I eto,kao i uvek,iznenadjenom i tek probudjenom snevacu,potrebno je malo vremena da se oci naviknu na svetlost. Pre nekoliko dana bili smo na koncertu Nevernih Beba. I bilo mi je lepo,kao malo kada do tada. Ako sam ti se cinio hladan i odsutan u povratku,to je bilo samo zbog toga sto su mi misli odlutale daleko,tamo gde se sakrio onaj Dalibor koji se tako uspesno folirao sve ove godine. I bilo mi ga je zao. Bilo mi je zao mene. Zao svih onih koje sam,nesvesno,povredjivao budeci ljubav i nestajuci svaki put kada bi mi se priblizili. Jedan ogroman jecaj budio se u mojim grudima… I ostao u njima. Sada ga pustam na slobodu. Ogoljujem sebe pred svima i pisem ovde sve ono sto i tebi precutim. Ne znam kuda nas vode nasi putevi,ali sam radostan sto mi te je Nebo poslalo. Hvala ti. Sto si bas takva kakva si.

Eto…pojavila se i ona.
Tesko mi je reci ko je i sta.zapravo,predstavlja u mom zivotu,ali tu je…
Ni sam ne znam koje ime da joj dam,u koji ram da je stavim.
Volim da je drzim za dlan.
Volim da osecam lagane drhtaje njenog dodira,kada i nju nesto dirne.
Volim da slusam pesme sa njom,kao da tek tada ja razumem reci pesama koje su mi tako poznate,a tako nejasne bez nje.
Osvajamo jedno drugo,kao da igramo “monopol”,polje po polje.
A opet,cini mi se,sto je vise poznajem,manje je znam i ispuni me ushicenjem kada osetim kolika se prostranstva jos kriju u njenoj dusi!
I spreman sam dva zivota da potrosim u tom istrazivanju.
Ma koliko mi bio lep svaki trenutak sa njom,svaki ples i ludi provod…tek me tisina i cutanje sa njom umiruje do kraja i cini potpuno ispunjenim.
Mnogo smo isti.
Savrseno jednaki!
I,dok upoznajem tebe,sve sam vise sebi jasniji…
Ivana!


A ovi redovi su bas za tebe.
Ako se veceras vidimo,da ovde procitas sve ono sto cu,opet,zaboraviti da ti kazem.
Lepo spavaj…


P.S.
Svi komentari dobro dosli ;-)