Sneg je okupao ulice...podario belinu citavom svetu.
A sunce,stari kujundzija,pozlatio je sve.
Od sjaja,ne moze se gledati.
Svako je doba lepo,kada je dusa mirna.

Sad treba izaci napolje i snazno i duboko udahnuti ovaj ostri,hladni vazduh.
Treba provetriti pluca,ali i razbistriti i osnaziti misli.
Bodro prosetati ovom belinom,okupanom suncem...napuniti baterije lepotama mirne i spokojne zime.
Svakoga dana,cekace nas brojni izazovi zivota.
A na svaki izazov,treba izaci i dati odaziv.
Na svaki problem,odgovoriti dobrom voljom.
Na svaku muku,osmehom.
Na svaku tminu...suncem.

Svetlost je jedino sto moze da odagna mrak.

Treba,sada,uhvatiti zalet za sve ono sto nas ceka u ostatku ove lepe godine pred nama.
Da sa zadovoljstvom mozemo da se okrenemo nazad,kada sve prodje.

Udahnuo sam duboko i nasmesio se.

I drzacu taj osmeh sve do proleca.

Kada dodje prolece...smesicemo se zajedno.
Priroda koja se budi i ja,odavno probudjen.

I to je sve sto imam reci,danas.
Pre nego opet zacutim.